Ова недеља, која је у средини поста, када се и подвизи удвостручују, посвећена је Преподобној Марији Египћанки (344 – 421), која када наврши дванаест година побеже од родитеља и оде у град Александрију, где поче живети развратно. Говорила је да је била вођена жељом и страшћу, те током једног од хришћанских празника упуту се за Јерусалим, не зарад вере, већ у нади да ће међу ходочасницима наћи за себе нових љубавника. Превоз до Јерусалима плаћала је својим телом и тако је наставила и када је стигла на своје одредиште. За време празника Возвижденија Живототворног Крста Господњег хтеде и она да посети цркву, али колико год да је покушавала ући нека невидљива сила ју је задржавала и није јој дала да приђе даље од улазног прага у свети храм, те она поче плакати и кајати се за своја дела. Тада угледа у дворишту цркве икону Пресвете Богородице и поче се молити пред њом за опроштај греха и тада обећа да ће напустити овај свет и постати аскета, те крену према цркви и овај пут уђе без икакве сметње. Након што је целивала Часни Крст упутила се назад до иконе Пресвете Богородице да јој захвали и тада чу глас, који јој каза: „Ако пређеш Јордан, наћи ћеш прави мир!“ Кренула је како јој је глас рекао и отишла је до манастира Светог Јована на обали реке Јордан где се и причести, те следећег јутра пређе реку и повуче се у арабијску пустињу како би ту провела остатак свог живота. Понела је Преподобна Марија Египћанка само три векне хлеба и када их је појела хранила се оним што је налазила у пустињи и тако је живела 47 година у молитви и борби са искушењима и страсним помислима. Након више деценија, око годину дана пре него што ће се Преподобна Марија представити Господу, у пустињу ради поста упутио се монах Зосима Палестински, највероватније из манастира Светог Јована, у коме се и она причестила када је пре скоро пет деценија кренула у пустињу. Монах Зосим на свом путу сличајно је сретну нагу, суву и скоро непрепознатљиву, те се она уплаши, али се убрзо прибра и позва га по имену и затражи од њега огртач како би се покрила и испричала му свој живот. Када је завршила своје казивање Преподобна Марија се почела молити, а монах је видео како она не стоји на земљи, већ је уздигнута над њом, и пре растанка замоли га да јој за следећи Велики Четвртак донесе причест на обалу Јордана, што он и учини и тада је виде како она хода по води као по сувом. Након што ју је причестио Преподобна Марија замоли га да следећег Васкрса дође на место где су се први пут срели у пустињи. Наредне године за Васкрс монах Зосима се спреми и 20 дана путова од манастира до места где су се први пут срели, где пронађе Преподобну Марију Египћанку упокојену, а изнад њене главе је писало: „Погреби, ава Зосиме, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, преставила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања по причешћу божествених тајни“.
Зосима тада спозна да је она још пре годину дана на дан када јој је дао Свето причешће на реци Јордан стигла на ово место и упокојила се и да јој је тело остало нетрулежно, те сахрани њено тело уз помоћ лава који се ту затече и крену назад у манастир, где братији исприча повест њеног живота и чудеса којима је лично сведочио. Усмено је преношено житије Преподобне Марије Египћанке, док га није записао патријарх Софроније Јерусалимски (634 – 644), а дан посвећен овој светици је 1. април по јулијанском, односно 14. април по грегоријанском календару.
У цркви Светог гроба у Јерусалиму налази се капела посвећена Светој Марији Египћанки. Цветна недеља (грч. ΣΤ’ Κυριακή των Νηστειών – Βαΐων) посвећена је успомени на последњи царски улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, где су га дочекали народ и деца усклицима „Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!“ (Јн. 12, 13).
Сведочанства о празновању Цветне недеље датирају из IV века, а заснивају се на описима поклонице Етерије, док се у Типику Велике цариградске цркве (IX – X век) може наћи податак о литији са гранчицама која је пролазила кроз Цариград и Јерусалим, као што је то и данас у свим Православним храмовима у свету гранчице на Цвети освећују, као знамење победе и васкрсења.
Кондак преподобной Марии Египетской: Блудами первее преисполнена всяческими, Христова невеста днесь покаянием явися, Ангельское жительство подражающи, демоны Креста оружием погубляет. Сего ради Царствия невеста явилася еси, Марие преславная. (Кондак, глас 3: У почетку си била преиспуњења сваким блудом, а данас си се показала кроз покајање као Христова невеста, анђелски живот подражавајући, демоне оружјем Крста погубивши: Зато си се показала као невеста Царства Небеског, Марија преславна.)
Снежана Недић
