Ova nedelja, koja je u sredini posta, kada se i podvizi udvostručuju, posvećena je Prepodobnoj Mariji Egipćanki (344 – 421), koja kada navrši dvanaest godina pobeže od roditelja i ode u grad Aleksandriju, gde poče živeti razvratno. Govorila je da je bila vođena željom i strašću, te tokom jednog od hrišćanskih praznika uputu se za Jerusalim, ne zarad vere, već u nadi da će među hodočasnicima naći za sebe novih ljubavnika. Prevoz do Jerusalima plaćala je svojim telom i tako je nastavila i kada je stigla na svoje odredište. Za vreme praznika Vozviždenija Živototvornog Krsta Gospodnjeg htede i ona da poseti crkvu, ali koliko god da je pokušavala ući neka nevidljiva sila ju je zadržavala i nije joj dala da priđe dalje od ulaznog praga u sveti hram, te ona poče plakati i kajati se za svoja dela. Tada ugleda u dvorištu crkve ikonu Presvete Bogorodice i poče se moliti pred njom za oproštaj greha i tada obeća da će napustiti ovaj svet i postati asketa, te krenu prema crkvi i ovaj put uđe bez ikakve smetnje. Nakon što je celivala Časni Krst uputila se nazad do ikone Presvete Bogorodice da joj zahvali i tada ču glas, koji joj kaza: „Ako pređeš Jordan, naći ćeš pravi mir!“ Krenula je kako joj je glas rekao i otišla je do manastira Svetog Jovana na obali reke Jordan gde se i pričesti, te sledećeg jutra pređe reku i povuče se u arabijsku pustinju kako bi tu provela ostatak svog života. Ponela je Prepodobna Marija Egipćanka samo tri vekne hleba i kada ih je pojela hranila se onim što je nalazila u pustinji i tako je živela 47 godina u molitvi i borbi sa iskušenjima i strasnim pomislima. Nakon više decenija, oko godinu dana pre nego što će se Prepodobna Marija predstaviti Gospodu, u pustinju radi posta uputio se monah Zosima Palestinski, najverovatnije iz manastira Svetog Jovana, u kome se i ona pričestila kada je pre skoro pet decenija krenula u pustinju. Monah Zosim na svom putu sličajno je sretnu nagu, suvu i skoro neprepoznatljivu, te se ona uplaši, ali se ubrzo pribra i pozva ga po imenu i zatraži od njega ogrtač kako bi se pokrila i ispričala mu svoj život. Kada je završila svoje kazivanje Prepodobna Marija se počela moliti, a monah je video kako ona ne stoji na zemlji, već je uzdignuta nad njom, i pre rastanka zamoli ga da joj za sledeći Veliki Četvrtak donese pričest na obalu Jordana, što on i učini i tada je vide kako ona hoda po vodi kao po suvom. Nakon što ju je pričestio Prepodobna Marija zamoli ga da sledećeg Vaskrsa dođe na mesto gde su se prvi put sreli u pustinji. Naredne godine za Vaskrs monah Zosima se spremi i 20 dana putova od manastira do mesta gde su se prvi put sreli, gde pronađe Prepodobnu Mariju Egipćanku upokojenu, a iznad njene glave je pisalo: „Pogrebi, ava Zosime, na ovom mestu telo smerne Marije, predaj prah prahu, prestavila sam se 1. aprila u samu noć spasonosnog Hristovog stradanja po pričešću božestvenih tajni“.
Zosima tada spozna da je ona još pre godinu dana na dan kada joj je dao Sveto pričešće na reci Jordan stigla na ovo mesto i upokojila se i da joj je telo ostalo netruležno, te sahrani njeno telo uz pomoć lava koji se tu zateče i krenu nazad u manastir, gde bratiji ispriča povest njenog života i čudesa kojima je lično svedočio. Usmeno je prenošeno žitije Prepodobne Marije Egipćanke, dok ga nije zapisao patrijarh Sofronije Jerusalimski (634 – 644), a dan posvećen ovoj svetici je 1. april po julijanskom, odnosno 14. april po gregorijanskom kalendaru.
U crkvi Svetog groba u Jerusalimu nalazi se kapela posvećena Svetoj Mariji Egipćanki. Cvetna nedelja (grč. ΣΤ’ Κυριακή των Νηστειών – Βαΐων) posvećena je uspomeni na poslednji carski ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekali narod i deca usklicima „Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, car Izrailjev!“ (Jn. 12, 13).
Svedočanstva o praznovanju Cvetne nedelje datiraju iz IV veka, a zasnivaju se na opisima poklonice Eterije, dok se u Tipiku Velike carigradske crkve (IX – X vek) može naći podatak o litiji sa grančicama koja je prolazila kroz Carigrad i Jerusalim, kao što je to i danas u svim Pravoslavnim hramovima u svetu grančice na Cveti osvećuju, kao znamenje pobede i vaskrsenja.
Kondak prepodobnoй Marii Egipetskoй: Bludami pervee preispolnena vsяčeskimi, Hristova nevesta dnesь pokaяniem яvisя, Angelьskoe žitelьstvo podražaющi, demonы Kresta oružiem pogublяet. Sego radi Carstviя nevesta яvilasя esi, Marie preslavnaя. (Kondak, glas 3: U početku si bila preispunjenja svakim bludom, a danas si se pokazala kroz pokajanje kao Hristova nevesta, anđelski život podražavajući, demone oružjem Krsta pogubivši: Zato si se pokazala kao nevesta Carstva Nebeskog, Marija preslavna.)
Snežana Nedić
