Jedino državno preduzeće za rečni transport, Jugoslovensko rečno brodarstvo (JRB), država je ponovo oglasila na prodaju, samo dvadeset dana od obustavljanja prve prodaje, ali ovog puta po ceni od 21,9 miliona evra, sedam miliona evra nižoj od prethodne, piše portal Pištaljka.
Za oko sedam miliona evra cena je niža i od vrednosti poslednjeg posla koji je država dodelila ovom preduzeću, samo pet dana pre nego što je prvi put oglašena prodaja, navodi Pištaljka.
Reč je o poslu od strateškog značaja za zemlju – prevozu uglja iz rumunske luke Konstance do termoelektrane „Tent B“ u Obrenovcu – vrednom 28,3 miliona evra, koji je Elektroprivreda Srbije dodelila JRB-u.
Kako Pištaljka saznaje, JRB mogu da kupe samo dve firme: „Karin komerc“ i „Hidro-baza agregati“, jer su one jedine koje ispunjavaju kriterijume Ministarstva privrede.
Ministarstvo kao uslov za kupovinu JRB-a traži da kupac ima 15 teretnih potisnica registrovanih u Srbiji. I „Karin komerc“ i „Hidro-baza agregati“ imaju po više od 15 barži („Karin komerc“ 17, a „Hidro-baza agregati“ 19), ali nijedna od ove dve firme nije registrovana za rečni prevoz robe. Na drugoj strani, JRB ima čak 51 registrovanu potisnicu.
Obe firme imaju istoriju unosnih državnih poslova, a Pištaljka je ranije pisala da je država optuživana da je protežirala firmu „Karin komerc“ u poslu izgradnje železnice od Stare Pazove do Novog Sada, što se završilo tako što je privatna firma izbacila državno preduzeće „Mostogradnju“ iz posla.
Ceo postupak prodaje JRB-a, koji po pisanju Pištaljke prati niz sumnjivih događaja, dešava se pred očima direktora Agencije za sprečavanje korupcije Dejana Damnjanovića koji je predsednik skupštine akcionara JRB-a. Kao zastupnik državnog kapitala, Damnjanović je jedini član skupštine akcionara i jedini zadužen da štiti interese države u tom preduzeću.
Dejan Damnjanović, po statutu JRB-a, dužan je da vodi računa o imovini preduzeća za šta mesečno dobija naknadu u iznosu od 103.000 dinara i iako je kao direktor Agencije dužan da se stara o sprečavanju korupcije za šta prima platu od 457.574 dinara – on je odbio da objasni zbog čega se državno preduzeće koje obavlja strateške poslove za zemlju prodaje po ceni koja je niža od vrednosti jednogodišnjeg posla koje dobija od države i to u momentu kada ostvaruje profit od više od pet miliona evra za prošlu godinu, tvrdeći da „nema saznanja na osnovu kojih bi mogao da odgovori“.
„Ja, kao predsednik Skupštine privrednog društva JRB i zastupnik državnog kapitala nisam učestvovao u postupku povodom prodaje akcija JRB-a koje su u državnom vlasništvu“, naveo je Damnjanović u odgovoru za Pištaljku i uputio da se odgovori traže od Ministarstva privrede.
Ministarstvo privrede nije odgovorilo na pitanja Pištaljke o tome zašto se prodaje JRB, nisu objasnili ni zašto je prethodni oglas obustavljen posle samo jednog dana, niti su obelodanili ko je i na osnovu kojih kriterijuma formirao cenu.
Na sajtu Ministarstva mogu se pronaći informacije da je prethodni postupak obustavljen da bi se korigovala cena.
„U periodu nakon pripreme i objave Javnog poziva, Ministarstvo privrede je obavešteno od strane Direkcije za imovinu Republike Srbije, a preko subjekta privatizacije da su određene parcele prema važećoj planskoj dokumentaciji predviđene da budu deo projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju“, piše u tekstu i navodi se da je Ministarstvo zbog toga, a pre svega u cilju zaštite javnog interesa, zahtevalo novu procenu vrednosti preduzeća i samim tim umanjenu cenu.
Kako Pištaljka saznaje, reč je o parcelama na Savskom nasipu na Novom Beogradu koje su po novim planskim dokumentima predviđene za širenje projekta Beograd na vodi, na kojima JRB ima pravo korišćenja, a čiji je vlasnik država. U podacima iz katastra nepokretnosti ne postoji podatak da je država oduzela pravo korišćenja tih parcela JRB-u, pa nije jasno kako je onda u javnom interesu da se preduzeće proda po nižoj ceni.
MGSI/Đ.K.
