Пад крова зграде, затим плафона у болници и пролазу поред вртића, десили су се три дана заредом између 6. и 8. маја на територији Београда. Људских жртава није било, повређена је једна медицинска сестра, што се, с обзиром на ситуацију, може назвати веома срећном околношћу.
Може се рећи и да је Младеновчане „Бог погледао“ пошто је на ђурђевданско вече падала јака киша и дувао ветар због чега су улице биле празне. Шта би се могло десити да је кров пао на пешаке, није тешко претпоставити, нити пријатно замислити. Снимак „луде“ среће возача аутомобила коме је кров пао непосредно испред возила, наговештава шта би могло да буде, да је возило било само два метра напред, односно секунду-две брже.
Срећа, Бог или нешто треће били су заслужни да се избегне несрећа у Основној школи „Карађорђе“ у Саранову. Тамо је у учионици пао плафон тежак 900 кг, али пошто су трајали ускршњи празници – није било ђака, чиме је избегнута, извесно је, велика трагедија.
„Хвала Богу што се то десило на распусту, да нису била деца у учионицама… Ми не знамо тачно у ком моменту је то пало. Деца, иначе да напоменем исто, током протеста и ових блокада школа нису штрајковала уопште. Наша школа је имала нешто мало скраћене часове, ишли су нон-стоп. Ово је могла да буде надстрешница Новог Сада два“, оценио је потресени родитељ.
У оба случаја радило се о скорашњим реконструкцијама. У Младеновцу је кров рађен пре годину дана уз учешће државе од 90 одсто, док је општина Рача финансирала радове на школи, која је завршена четири месеца пре пада реконструисаног плафона. Радови су трајали скоро годину дана.
Једна од фирми ангажованих на реконструкцији основне школе у Саранову је у власништву Марка Босанца, бизнисмена из Новог Сада, блиског Српској напредној странци, познатог и као вођа навијања на митинзима СНС. У питању је „Монтоп Про Тецхнологy“, који је као део групе извођача овај посао вредан око 40 милиона динара, добио почетком прошле године.
Дан после Младеновца десио се пад дела плафона у једној просторији Клиничко – болничког центра (КБЦ) Бежанијска коса где је повређена једна медицинска сестра. Дан касније у Улици Џона Кенедија на Новом Београду, фасада која је била утиплована у сам плафон пролаза, у поподневним часовима се обрушила на пролаз који се налази преко пута вртића „Маја“.
Ови случајеви који су се десили дан за даном постају опасна свакодневица у Србији, која лако може постати и катастрофална, а примера у последње време има.
Током марта је пао део плафона на железничкој станици „Прокоп“ у Београду. Срећом није било опасно по живот, међутим на овој недавно отвореној железничкој станици почели су да отпадају делови фасаде, свака киша доноси поплаве и клизавицу по перонима, јер кров пропушта од отварања станице.
Годинама запуштен пролаз Безистан, у центру града, блокиран је за пролаз грађана. Током марта се, услед дугог неодржавања, уз асистенцију урушио плафон. Стање је од тада непромењено, поправка и даље није почела, иако се на то чека годинама.
У јануару је пао мањи део плафона у читаоници Медицинског факултета у Београду, док се у Новом Саду обрушио панел са крова зграде. Срећом без повређених.
Слично је било и крајем прошле године у данима после трагедије у Новом Саду где је погинуло 16 људи.
Падају реновирани плафони
Три недеље после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, пао је плафон у тек реновираном Клиничком центру Ниш. Како су рекли у Клиничком центру, у питању је грешка извођача радова, односно грешка у монтажи веза.
Да се болнице лоше реновирају показао је и пример опште болнице у Врању где су 28. новембра пале две плоче – панела са плафона. У питању је нови објекат који је дограђен уз постојећи Здравствени центар, отворен крајем 2024. године.
Србија је за финансирање овог пројекта издвојила близу две милијарде динара (17 милиона евра), од чега више од милијарду и по за финансирање комплетне реконструкције болнице, а изнад 400 милиона динара за изградњу потпуно нове топлане само за потребе болнице.
Децембар је почео падом плафона, у наравно, реконструисаној железничкој станици у Ћуприји. Плафон у станици је пао током ноћи када није било путника. Срећа у несрећи за становнике Ћуприје била је та што су градске власти после вишегодишњих притужби затвориле пролаз у коме је полако пропадала бетонска греда.
„То је сваке године било све горе и горе“, рекао је за тада за Н1 станар Жељко Крстић.
Да је реновирање зграда у Србији синоним за опасност, потврдило се крајем децембра када је дошло до урушавања дела плафона у полицијској станици у Лозници. Повређена је једна полицајка, срећом лакше, јер се правовремено бацила под сто. Станица је реконструисана пре четири године.
Нешто пре трагедије у Новом Саду, септембра 2024. године, пао је плафон у у Основној школи „Стефан Немања“ у Нишу, а повређена је – срећом лакше – једна ученица седмог разреда. Пала је плафоњера која је према незваничним информацијама, постављена је недавно у оквиру пројекта енергетске санације школе.
Истог месеца, само нешто раније повређене су две ученице Економске школе у Лесковцу када је на њих пао део плафона у учионици. Део плафона пао је за време одмора. Ова школа нема своју зграду па деценијама већ користи просторије лесковачке Гимназије за извођење наставе.
У овој инфлацији несрећа, приметно је да се ради претежно ради о новим или реконструисаним објектима у државном власништву, Посебно узнемирујуће је што се најчешће ради о болницама или школама.
Епилога нема
Епилога по правилу нема. У Младеновцу Н1 није успео да добије изјаву надлежних о овом случају. Грађани кажу да је неопходна хитна реакција како не би пропали и станови.
Председник општине Рача поднео је кривичну пријаву против НН лица за плафон у школи.
У саопштењу КБЦ Бежанијска коса наведено је да се радило о просторији која је била исељена и закључана прошле године. Просторија је, како тврде, била насилно отворена, а повређена медицинска сестра је судећи по саопштењу имала огромну жељу да уђе у напуштену просторију и поред упозорења дежурних лекара и службе обезбедења да не улази.
Није проблем само у лоше изведеним радовима
Као што је познато, још увек није испуњен први захтев студената – објављивање комплетне документације о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду.
Александра Ненадовић, новинарка „Нове економије“ за Н1 каже да није проблем само у лоше изведеним радовима, који су, као што видимо чести у пракси грађевинарства у Србији.
„Оно што грађанима улива још више неповерења и поспешује осећај несигурности код свих од нас је покушаји надлежних да то представе као минималну опасност или још чешће да се праве као да се ништа није десило“, каже Ненадовић које је добила специјалну похвалницу за истраживачки рад НУНС због писања о паду надстрешнице новосадске железничке станице.
Власт је свесна проблема
Она подсећа и на проблем вишеструког обрушавања потпорног зида у Грделичкој клисури због грешке извођача радова, шпанске фирме „Азви“ која је својевољно мењала пројекат, док је годинама изостајала реакција надлежних државних органа.
Према речима струке, та страна Грделичке клисуре није ни на који начин погодна за било какво усецање путева због тога што је подложна одронима и клизиштима.
Ненадовићева каже да су документа о овом, али и другим случајевима показала да је власт у Србији све време свесна проблема и опасности које постоје, али да је информација у потпуности била сакривена од очију јавности, с обзиром на то да је до ових података дошла кроз истраживачки рад, новембра 2024, годинама после завршетка градње.
„Одговорни за ту ситуацију су ћутали не само годинама уназад, већ никада нисмо добили у јавности ни после откривених података, ни истрагу, нити било какво објашњење од власти. Кроз такав однос према својим грађанима схватите да нисте сигурни у сопственој земљи, а да је и ваш излазак на улицу тога дана, као и ваших чланова породице – велика коцка у којој ризикујете живот и ви и ваши најмилији. Случај надстрешница је отворен после великог притиска јавности. Да га није било, верујем да би видели још једно скривање чињеница и случај без епилога”, закључује Александра Ненадовић.
Foto N1
Предраг В. Поповић Н1
