Pad krova zgrade, zatim plafona u bolnici i prolazu pored vrtića, desili su se tri dana zaredom između 6. i 8. maja na teritoriji Beograda. Ljudskih žrtava nije bilo, povređena je jedna medicinska sestra, što se, s obzirom na situaciju, može nazvati veoma srećnom okolnošću.
Može se reći i da je Mladenovčane „Bog pogledao“ pošto je na đurđevdansko veče padala jaka kiša i duvao vetar zbog čega su ulice bile prazne. Šta bi se moglo desiti da je krov pao na pešake, nije teško pretpostaviti, niti prijatno zamisliti. Snimak „lude“ sreće vozača automobila kome je krov pao neposredno ispred vozila, nagoveštava šta bi moglo da bude, da je vozilo bilo samo dva metra napred, odnosno sekundu-dve brže.
Sreća, Bog ili nešto treće bili su zaslužni da se izbegne nesreća u Osnovnoj školi „Karađorđe“ u Saranovu. Tamo je u učionici pao plafon težak 900 kg, ali pošto su trajali uskršnji praznici – nije bilo đaka, čime je izbegnuta, izvesno je, velika tragedija.
„Hvala Bogu što se to desilo na raspustu, da nisu bila deca u učionicama… Mi ne znamo tačno u kom momentu je to palo. Deca, inače da napomenem isto, tokom protesta i ovih blokada škola nisu štrajkovala uopšte. Naša škola je imala nešto malo skraćene časove, išli su non-stop. Ovo je mogla da bude nadstrešnica Novog Sada dva“, ocenio je potreseni roditelj.
U oba slučaja radilo se o skorašnjim rekonstrukcijama. U Mladenovcu je krov rađen pre godinu dana uz učešće države od 90 odsto, dok je opština Rača finansirala radove na školi, koja je završena četiri meseca pre pada rekonstruisanog plafona. Radovi su trajali skoro godinu dana.
Jedna od firmi angažovanih na rekonstrukciji osnovne škole u Saranovu je u vlasništvu Marka Bosanca, biznismena iz Novog Sada, bliskog Srpskoj naprednoj stranci, poznatog i kao vođa navijanja na mitinzima SNS. U pitanju je „Montop Pro Technology“, koji je kao deo grupe izvođača ovaj posao vredan oko 40 miliona dinara, dobio početkom prošle godine.
Dan posle Mladenovca desio se pad dela plafona u jednoj prostoriji Kliničko – bolničkog centra (KBC) Bežanijska kosa gde je povređena jedna medicinska sestra. Dan kasnije u Ulici Džona Kenedija na Novom Beogradu, fasada koja je bila utiplovana u sam plafon prolaza, u popodnevnim časovima se obrušila na prolaz koji se nalazi preko puta vrtića „Maja“.
Ovi slučajevi koji su se desili dan za danom postaju opasna svakodnevica u Srbiji, koja lako može postati i katastrofalna, a primera u poslednje vreme ima.
Tokom marta je pao deo plafona na železničkoj stanici „Prokop“ u Beogradu. Srećom nije bilo opasno po život, međutim na ovoj nedavno otvorenoj železničkoj stanici počeli su da otpadaju delovi fasade, svaka kiša donosi poplave i klizavicu po peronima, jer krov propušta od otvaranja stanice.
Godinama zapušten prolaz Bezistan, u centru grada, blokiran je za prolaz građana. Tokom marta se, usled dugog neodržavanja, uz asistenciju urušio plafon. Stanje je od tada nepromenjeno, popravka i dalje nije počela, iako se na to čeka godinama.
U januaru je pao manji deo plafona u čitaonici Medicinskog fakulteta u Beogradu, dok se u Novom Sadu obrušio panel sa krova zgrade. Srećom bez povređenih.
Slično je bilo i krajem prošle godine u danima posle tragedije u Novom Sadu gde je poginulo 16 ljudi.
Padaju renovirani plafoni
Tri nedelje posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, pao je plafon u tek renoviranom Kliničkom centru Niš. Kako su rekli u Kliničkom centru, u pitanju je greška izvođača radova, odnosno greška u montaži veza.
Da se bolnice loše renoviraju pokazao je i primer opšte bolnice u Vranju gde su 28. novembra pale dve ploče – panela sa plafona. U pitanju je novi objekat koji je dograđen uz postojeći Zdravstveni centar, otvoren krajem 2024. godine.
Srbija je za finansiranje ovog projekta izdvojila blizu dve milijarde dinara (17 miliona evra), od čega više od milijardu i po za finansiranje kompletne rekonstrukcije bolnice, a iznad 400 miliona dinara za izgradnju potpuno nove toplane samo za potrebe bolnice.
Decembar je počeo padom plafona, u naravno, rekonstruisanoj železničkoj stanici u Ćupriji. Plafon u stanici je pao tokom noći kada nije bilo putnika. Sreća u nesreći za stanovnike Ćuprije bila je ta što su gradske vlasti posle višegodišnjih pritužbi zatvorile prolaz u kome je polako propadala betonska greda.
„To je svake godine bilo sve gore i gore“, rekao je za tada za N1 stanar Željko Krstić.
Da je renoviranje zgrada u Srbiji sinonim za opasnost, potvrdilo se krajem decembra kada je došlo do urušavanja dela plafona u policijskoj stanici u Loznici. Povređena je jedna policajka, srećom lakše, jer se pravovremeno bacila pod sto. Stanica je rekonstruisana pre četiri godine.
Nešto pre tragedije u Novom Sadu, septembra 2024. godine, pao je plafon u u Osnovnoj školi „Stefan Nemanja“ u Nišu, a povređena je – srećom lakše – jedna učenica sedmog razreda. Pala je plafonjera koja je prema nezvaničnim informacijama, postavljena je nedavno u okviru projekta energetske sanacije škole.
Istog meseca, samo nešto ranije povređene su dve učenice Ekonomske škole u Leskovcu kada je na njih pao deo plafona u učionici. Deo plafona pao je za vreme odmora. Ova škola nema svoju zgradu pa decenijama već koristi prostorije leskovačke Gimnazije za izvođenje nastave.
U ovoj inflaciji nesreća, primetno je da se radi pretežno radi o novim ili rekonstruisanim objektima u državnom vlasništvu, Posebno uznemirujuće je što se najčešće radi o bolnicama ili školama.
Epiloga nema
Epiloga po pravilu nema. U Mladenovcu N1 nije uspeo da dobije izjavu nadležnih o ovom slučaju. Građani kažu da je neophodna hitna reakcija kako ne bi propali i stanovi.
Predsednik opštine Rača podneo je krivičnu prijavu protiv NN lica za plafon u školi.
U saopštenju KBC Bežanijska kosa navedeno je da se radilo o prostoriji koja je bila iseljena i zaključana prošle godine. Prostorija je, kako tvrde, bila nasilno otvorena, a povređena medicinska sestra je sudeći po saopštenju imala ogromnu želju da uđe u napuštenu prostoriju i pored upozorenja dežurnih lekara i službe obezbedenja da ne ulazi.
Nije problem samo u loše izvedenim radovima
Kao što je poznato, još uvek nije ispunjen prvi zahtev studenata – objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.
Aleksandra Nenadović, novinarka „Nove ekonomije“ za N1 kaže da nije problem samo u loše izvedenim radovima, koji su, kao što vidimo česti u praksi građevinarstva u Srbiji.
„Ono što građanima uliva još više nepoverenja i pospešuje osećaj nesigurnosti kod svih od nas je pokušaji nadležnih da to predstave kao minimalnu opasnost ili još češće da se prave kao da se ništa nije desilo“, kaže Nenadović koje je dobila specijalnu pohvalnicu za istraživački rad NUNS zbog pisanja o padu nadstrešnice novosadske železničke stanice.
Vlast je svesna problema
Ona podseća i na problem višestrukog obrušavanja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri zbog greške izvođača radova, španske firme „Azvi“ koja je svojevoljno menjala projekat, dok je godinama izostajala reakcija nadležnih državnih organa.
Prema rečima struke, ta strana Grdeličke klisure nije ni na koji način pogodna za bilo kakvo usecanje puteva zbog toga što je podložna odronima i klizištima.
Nenadovićeva kaže da su dokumenta o ovom, ali i drugim slučajevima pokazala da je vlast u Srbiji sve vreme svesna problema i opasnosti koje postoje, ali da je informacija u potpunosti bila sakrivena od očiju javnosti, s obzirom na to da je do ovih podataka došla kroz istraživački rad, novembra 2024, godinama posle završetka gradnje.
„Odgovorni za tu situaciju su ćutali ne samo godinama unazad, već nikada nismo dobili u javnosti ni posle otkrivenih podataka, ni istragu, niti bilo kakvo objašnjenje od vlasti. Kroz takav odnos prema svojim građanima shvatite da niste sigurni u sopstvenoj zemlji, a da je i vaš izlazak na ulicu toga dana, kao i vaših članova porodice – velika kocka u kojoj rizikujete život i vi i vaši najmiliji. Slučaj nadstrešnica je otvoren posle velikog pritiska javnosti. Da ga nije bilo, verujem da bi videli još jedno skrivanje činjenica i slučaj bez epiloga”, zaključuje Aleksandra Nenadović.
Foto N1
Predrag V. Popović N1
