Запослени у Републичком заводу за заштиту споменика културе у отвореном писму државним функционерима оценили су да не постоје никакви разлози због којих би та установа требало да покрене поступак за престанак својства културног добра и брисање из регистра непокретних културних добара комплексу Генералштаба. Поручују влади да уколико погази закон и скине заштиту са овог комплекса “покренуће незаустављив процес уништења свих културних добара на простору Србије”.
Како Нова.рс објавила, директорке Републичког заводу за заштиту споменика културе и Завода за заштиту споменика културе града Београда Дубравка Ђукановић и Оливера Вучковић поднеле су оставке, јер се од ових институција у наредном периоду очекује да скину заштиту споменика културе комплексу Генералштаба који је уступљен зету Доналда Трампа.
На почетку писма насловљеног као став конзеватора Републичког завода за заштиту споменика наводи се да на простору на коме се, како су сазнали из медија, планира изградња новог комплекса зграда постоје утврђена четири непокретна културна добра.
Четири културна добра
То су, како објашњавају конзерватори, зграда Генералштаба изграђена од 1924. до 1928. године према пројекту руског архитекте Василија Вилхелма Баумгартена утврђена за културно добро 1984. године, Касарна ВИИ пука која је подигнута крајем XИX века према плановима архитекте Драгутина Ђорђевића утврђена за културно добро 1992. године, зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране подигнуте између 1955. и 1965. године према пројекту архитекте, урбанисте и професора Архитектонског факултета у Београду Николе Добровића утврђене за непокретно културно добро 2005. Године, како и подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду које је почело да се развија у време владавине кнеза Милоша као државни, административни и војни центар српског Београда. Ово подручје је утврђено за непокретно културно добро 2020. године.
“Изградња планираног комплекса није у складу ни са једном од ове четири одлуке и да би он био изграђен у складу са законом сва четири непокретна културна добра морају се брисати из регистра или значајно преиначити чиме ће се угрозити или уништити њихова споменичка вредност” истичу.
Упечатљива слика престонице
Подсећају да се комплекс Генералштаба Војске Републике Србије; на раскрсници најпрометнијих београдских улица Немањине и Кнеза Милоша, у централном делу административно-управног блока зграда од значаја за Републику Србију, представља једну од најупечатљивијих урбаних слика престонице.
“Нажалост, током НАТО бомбардовања Србије, у ноћи између 29. и 30. априла 1999. године, у Београду гађане су зграде Савезне полиције, Авалски торањ, једна стамбена зграда на Врачару, као и зграде Генералштаба Војске СР Југославије које је пројектовао Никола Добровић. Само те априлске ноћи, од последица бомбардовања наведених објеката у Београду страдало је троје, а повређено више од 40 људи. Због овог догађаја, Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране, осим осталих неспорних вредности које поседује, добио је још једну – меморијално-историјску вредности и постао место сећања” упозорава се у овом писамо.
Наводе да Закон о културном наслеђу предвиђа да се културно добро може брисати из регистра само на основу акта о престанку својства културног добра и то у изузетним случајевима ако је „уништено или нестало, односно ако је изгубило својства“ због којих је утврђено за непокретно културно добро.
Никакве основе за скидање заштите
Објашњавају да, према закону, предлог акта о престанку својства културног добра и брисању из регистра припрема Републички завод за заштиту споменика културе и упућује преко Министарства Влади.
“Ми доле потписани конзерватори Републичког завода за заштиту споменика културе без икакве дилеме и сумње сматрамо да ни једно од четири непокретна културна добра није ’уништено или нестало’, односно да није ’изгубило својства’ и вредности због којих су утврђени за непокретна културна добра” поручују.
Истичу да су, управо супротно, протоком времена њихове вредности увећане и овај простор је постао значајно место сећања на страдање нашег народа на самом крају XX века.
“Стога закључујемо да не постоје никакви разлози и околности због којих би установа у којој смо запослени требало да покрене поступак за престанак својства културног добра и брисање из регистра непокретних културних добара” поручују се у писму.
Покренућете незаустављив процес
“Уколико Влада Србије директно прекрши закон и мимо прописане процедуре ’скине заштиту’, покренуће се незаустављив процес уништења свих културних добара на простору Србије. Са којим правом и аргументима ћемо чувати и бранити своје културно наслеђе од других, ако сами уништавамо своје највредније споменичко наслеђе у срцу сопственог престоног града” питају запослени у Републичком заводу за заштиту споменика културе.
Испод овог писма које је упућено председнику Србије, председнику Владе Србије, Министарству културе, Министарству финансија, Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарству одбране, Српској академији наука и уметности, Управном одбору Републичког завода за заштиту споменика културе, Стручном савету Републичког завода за заштиту споменика културе, као и целокупној јавности у земљи пописан је 51 запослених у овој институцији.
Естела Радоњић Живков, заменик директора, етнолог-антрополог, конзерватор саветник
Јелена Божић, секретар, дипл. правник, конзерватор саветник
Љубица Димитријевић, руководилац Одељења за истраживање, заштиту и документацију, етнолог-антрополог, конзерватор саветник
Јована Шуњеварић, руководилац Одељења за архитектуру, дипл. инж. арх., конзерватор саветник
Алекса Јеликић, руководилац Одељења за сликарство и физичко-хемијска лабораторија, дипл. хемичар, конзерватор саветник
Сања Кесић-Ристић, историчар уметности, конзерватор саветник
Ивана Ранковић, историчар уметности, конзерватор саветник
Александра Давидов Темерински, историчар уметности, конзерватор саветник
др Гордана Митровић, историчар уметности, конзерватор саветник
Владимир Џамић, историчар уметности, конзерватор саветник
Марина Бунарџић, археолог, конзерватор саветник
Мирјана Благојевић, археолог, конзерватор саветник
мр Маја Ђорђевић, археолог, конзерватор саветник
др Ненад Лајбеншпергер, историчар, конзерватор саветник
Марија Драгишић, етнолог-антрополог, конзерватор саветник
Драгољуб Тодоровић, дипл. инж. арх., конзерватор саветник
Бојана Михаљевић, дипл. инж. арх., конзерватор саветник
Алекса Цигановић, дипл. инж. арх., конзерватор саветник
Снежана Јејић, дипл. инж. арх., конзерватор саветник
Соња Послушни, конзерватор-рестауратор, конзерватор саветник
мр Стојанка Самарџић, конзерватор-рестауратор, конзерватор саветник
Драган Сучевић, конзерватор-рестауратор, конзерватор саветник
мр Владимир Булајић, конзерватор-рестауратор, конзерватор саветник
Маријана Протић, конзерватор-рестауратор, конзерватор саветник
Милодарка Коцев, конзерватор-рестауратор, конзерватор саветник
Десимир Тановић, конзерватор-рестауратор, конзерватор саветник
др Татјана Трипковић, хемичар, конзерватор саветник
Војин Николић, дипл. инж. технолог, конзерватор саветник
Силва Феризовић Вујичић, библиотекар-информатичар, саветник
Ивана Ранковић-Миладиновић, историчар уметности, виши конзерватор
Катарина Митић, археолог, виши конзерватор
Ана Живанов, историчар уметности, виши конзерватор
Верица Станковић, историчар уметности, виши конзерватор
Данијела Петковић, археолог, виши конзерватор
Ана Ткалац, дипл. инж. арх, виши конзерватор
Филип Јанковић, конзерватор-рестауратор, виши конзерватор
др Владимир Божиновић, историчар уметности, конзерватор
Ирина Кајтез, археолог, конзерватор
Александар Стаменковић, археолог, конзерватор
Дуња Свилар Дујковић, историчар, конзерватор
Ана Врањеш, историчар уметности, конзерватор
Драган Ћирковић, археолог, конзерватор
Богдан Цветковић, дипл. инж. арх., конзерватор
Милица Нанић, дипл. инж. арх., конзерватор
Ана Момчиловић, дипл. инж. арх., конзерватор
др ум. Миодраг Станишић, конзерватор-рестауратор, конзерватор
Срђан Вујановић, правник
Смиља Стевчић, арх. техничар, виши конзерватор-техничар
Александар Мартиновић, грађ. техничар, виши конзерватор-техничар
Филип Јухас, арх. техничар, конзерватор-техничар
Александра Суботић, грађ. техничар, конзерватор-техничар
Generalštab Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
Јелена Булајић Нова
