Тренд мењања назива улица и подизања споменика Курти и Мурти, па и онима за које се у Србији до јуче није знало, наставља се несмањеним ритмом.
Последња у низу проблематичних намера је прошлонедељна одлука Скупштине општине Бујановац да се Карађорђев трг у овом граду преименује у Скендербегов трг. Јонус Муслију, председник Националног савета Албанаца и први човек локалног парламента у Бујановцу, најавио је да ће тражити да Скендербег добије споменик и у Нишу!
– Тражићу да се и у Нишу подигне споменик Скендербегу без обзира што тамо нема Албанаца, јер је овај јунак 3. новембра 1443. године, са 300 коњаника, спасао Србе у Нишу од отоманског освајача. Он, дакле, није спасавао само Албанце већ и Србе – рекао је Муслију, а преносе „Бујановачке вести“.
У Србији, и даље подељеној по националним шавовима, оваква преименовања се не посматрају благонаклоно, јер већинско српско становништво са горчином гледа на тренд да се њихови историјски јунаци бришу из адресара, а топониме у матици преузимају личности мањег или спорног значаја. Отуд не чуди што су за промену имена Карађорђевог трга у Скендербегов гласала 22 одборника албанске националности, док је 19 српских одборника било против. Истини на вољу, историја не ставља Скендербега у кош спорних личности са становишта његовог значаја за хришћанску рају у време Отоманске империје. То, уосталом, показује и податак да се и у српској престоници налази улица с његовим именом.
Без јасних мерила, уз неретко фалсификовање историје и са једином примисли да се извуче нека материјална корист или задовољи пословни или политички партнер, као да су постале звезде водиље у свеопштем тренду преименовања улица и тргова и подизању нових споменика. Ако се томе додају и одлуке националних мањина које Срби доживљавају као провокацију, попут недавне иницијативе Рамуша Харадинаја да се поводом Видовдана и Албанцима подигне споменик на Косову пољу, хаос је потпун, а ревизија историје Балкана опште место.
Шок у овдашњој јавности приређивале су све власти на ову тему, па и она Демократске странке коју је персонификовао бивши председник Србије Борис Тадић. На Ташмајдану, једном од централних престоничких паркова, 2012. године постављен је огроман споменик Гајдару Алијеву за којег је до тада мало који Београђанин уопште чуо! Иако првог председника независне државе Азербејџана део његових сународника доживљава као диктатора који је гушио слободе и људска права, то српским властима није сметало да му обезбеди простор за споменик. Разлог? Азербејџан је са два милиона евра финансирао реконструкцију поменутог парка.
Недавно је одлучено и да се Основна школа „Растко Немањић Сава“, која је име добила по првом српском архиепископу и просветитељу, промени име у ОШ „Халиф бин Зајед ел Нахјан“, по председнику Уједињених Арапских Емирата! Одлуку су изгласали одборници Скупштине Новог Пазара у знак захвалности Емиратима због донације од више од седам милиона евра, од које су изграђени школа, обданиште и дијагностички центар у том месту. Да не буде забуне, то није одлука иза које стоји само већинско бошњачко становништво овог града, већ и став који је подржао и председник српске владе Александар Вучић.
А Свети Сава? Његово име ће понети омалена школа у селу Дежева, тек да историјске заслуге и понижавајуће политичке трговине буду у једном пакету.
Отказао послушност Турцима
Позивајући се на записе Дубровчанина Андрије Качића, Бруно Ловрић у „Историји Ниша“ пише да је у борбама код Ниша 1443. Скендербегова предаја српској војсци имала пресудан значај.
– Тајно је јавио Сибињанин Јанку да ће му предати султанову војску. Током битке, Скендербег је напустио турску војску и почео да бежи. То је изазвало велику пометњу у турским редовима која је и омогућила да хришћанска војска однесе победу над Турцима – записао је Качић.
После ове одлуке, дотадашњи турски вазал Скендербег се вратио у Албанију и у наредних 25 година водио жестоке борбе против Османлија.
Скендербег био Србин?
Право име Скендербега било је Ђурађ Кастриот. Потиче из познате породице Кастриот која, према британском историчару Едварду Гибону, води порекло од старог српског братства Браниловића (Бранила) из Зете. Његов отац Јован звао се принцем Епира, а мајка Војислава води порекло из породице Трибалда који су дошли из области данашње Македоније. Први историјски документи у којем се Скендербег, још као Ђурађ, помиње, писани су ћирилицом на српском језику. У питању су повеља из 1426. године којом његов отац Јован дарује Хиландару приход од два села у Македонији – Ростуша и Требиште.
