Пројекат који подржава Брисел, а има за циљ развој резерви литијума потребног за електрична возила, подстиче политичку нестабилност на прагу Европске уније, пише Политико.
Европска унија ставила је стратешки улог на резерве литијума у Србији, како би подржала свој амбициозни прелазак на електрична возила. Уместо очекиваног напретка, суочила се са „прљавом политиком“ и еколошким отпором толико озбиљним да „трује“ односе Србије са Бриселом и подрива њене тежње за чланством у ЕУ, пише Политицо.
Процене говоре да налазиште литијума у Јадру садржи довољно овог метала за снабдевање милион електричних возила годишње, што би задовољило до 25% европске потражње. То налазиште је сада у центру напора ЕУ да обезбеди критичне сировине потребне за транзицију са фосилних горива. Није чудно што је пројекат рударења, који развија глобални гигант Рио Тинто, предложен за подршку кроз Закон о критичним сировинама (ЦРМА), чији је циљ смањење зависности ЕУ од Кине, када је реч о важним сировинама.
Међутим, жесток отпор грађана Србије, забринутих за заштиту животне средине и оптужујући политичке лидере за корупцију и непотизам, озбиљно прети да додатно ослаби подршку чланству у ЕУ, која је већ ниска – око 40%.
Александар Матковић, истраживач из Београда и организатор протеста против рудника, истакао је да би подршка ЕУ пројекту Јадар показала да економски интереси имају предност над темељним вредностима Уније, што би, како каже, имало „драматичне последице за Србију и регион“. Протести против рударења део су ширег таласа анти-владиних протеста у Србији, а напетости су додатно порасле након што је један документарац, који подржава Рио Тинто, означио противнике пројекта као „руске агенте“.
Такве тврдње поновљене су и у Wалл Стреет Јоурналу, а активисти су додатно оптуживани да раде за ЕУ и Кину.
„Не можемо бити агенти три различите суперсиле“, поручио је Матковић.
Дана 25. марта, европски комесар за индустрију Стфан Сежурне представио је 47 стратешких пројеката сировина у оквиру ЦРМА, али међу њима није било пројеката изван ЕУ — што је изазвало нагађања да је разлог контроверза око рудника Јадар. Комисија је одбила да коментарише да ли је спор око Јадра утицао на одлагање одлуке, али је нагласила да шире партнерство са Србијом на пољу сировина „ни на који начин не мења приступ ЕУ темељним принципима процеса проширења.“
Портпарол Комисије додао је да то партнерство може „донети инвестиције у сировине, батерије и е-мобилност, подстаћи економски развој, зелену и дигиталну транзицију и створити нова радна места“.
Председница Комисије Урсула фон дер Лајен написала је на друштвеним мрежама да „Србија мора испоручити реформе ЕУ, посебно у погледу слободе медија, борбе против корупције и изборне реформе“.
Сада се пажња усмерава на то да ли ће рудник Јадар бити укључен у следећу листу стратешких пројеката ЦРМА. Сежурне је истакао да ће „ускоро представити додатне пројекте“, уз напомену да они ван ЕУ „неће нестати са мапе“.
Уколико Јадар добије подршку ЕУ, имао би боље шансе за финансирање, али и даље не би имао исте привилегије као пројекти унутар ЕУ, као што су убрзане дозволе и директна финансијска помоћ.
Европска посланица Хилдегард Бентеле из немачке ЦДУ сматра да је Јадар „кључан за Србију, кључан за ЕУ и кључан за читав аутомобилски сектор.“
За многе у Србији, пројекат Јадар сада симболизује да ЕУ подржава рударског гиганта науштрб јавног интереса, стављајући индустријске потребе Немачке и трку за затварањем јаза са Кином испред заштите животне средине, наводи Политико.
Неповерење грађана према властима додатно расте, а многи верују да ће корист имати само политичари. Србија је, иначе, на најгорем месту на Балкану по Индексу перцепције корупције организације Транспаренцy Интернатионал.
Непосредно након објаве ЦРМА пројеката, председник Србије Александар Вучић састао се са Фон дер Лајен и председником Савета ЕУ Антонијом Костом на вечери у Бриселу, где је добио озбиљне критике због демократског назадовања. Лидери ЕУ изразили су незадовољство Вучићевим управљањем студентским протестима и ширим демонстрацијама које трају више од четири месеца. Вучић је, пак, оптужио демонстранте да су финансирани са Запада — честа реторика у српској политици, нарочито у вези са Јадром.
Порекло приче
Године 2004, геолози компаније Рио Тинто, истражујући долину Јадра, открили су висококвалитетно налазиште које комбинује бор и литијум, које су назвали „јадарит“.
Идемо брзо до 2021. године: Рио Тинто је најавио да ће започети реализацију пројекта, уз улагање од преко две милијарде евра.
Ова најава изазвала је масовне протесте, што је приморало владу да обустави пројекат Јадар. Тадашња премијерка Ана Брнабић прогласила је то „апсолутним крајем“ планова Рио Тинта у Србији.
Међутим, у јулу 2024. године, Уставни суд Србије омогућио је наставак пројекта. Само недељу дана касније, немачки канцелар Олаф Шолц и потпредседник Европске комисије Марош Шефчович отпутовали су у Београд на потписивање стратешког партнерства између Србије и ЕУ у области одрживих сировина, производње батерија и електричних возила.
Шефчович, данас европски комесар за трговину, описао је овај пројекат као „доказ наше заједничке посвећености зеленој транзицији.“ Шолц га је назвао „истинским европским пројектом“, наглашавајући: „Пре свега, потребне су нам ове батерије.“
Зашто је Јадар толико контроверзан?
Упркос покушајима компаније Рио Тинто да транспарентно комуницира о пројекту и ублажи еколошке забринутости, отпор према отварању рудника и даље је јак. Бојана Новаковић, лидерка еколошке организације Марш са Дрине, истакла је:
„Апсолутно нема места за рударење литијума у плодној долини, са изворима пијаће воде, подземним водама, у долини која храни људе и где су генерације фармера обрађивале земљу седам или осам поколења.“
Зелени критичари упозоравају да би, уколико се рударење не спроведе правилно, експлоатација литијума могла контаминирати резерве подземних вода и обрадиво земљиште од којег зависи претежно пољопривредна заједница Јадра.
Небојша Петковић из удружења Не дамо Јадар, који себе описује као проевропски оријентисаног, верује да ЕУ није истински заинтересована за чланство Србије. Он оптужује Брисел да само гледа своје интересе:
„Желе да нас претворе у своју базу ресурса и депонију Европе,“ рекао је, називајући рудник стратешким пројектом за „уништење Србије.“
Иако Рио Тинто планира коришћење сувих јаловишта (уместо одлагања течног отпада), стручњаци упозоравају да ни суви отпад није имун на проблеме, наводи Политицо.
Дијего Марин из Европске мреже за заштиту животне средине (ЕЕБ) упозорава да је долина Јадра склона поплавама — нарочито у 2014. години, када су поплаве у Србији убиле 57 људи и изазвале испуштање тешких метала из оближњих рудника. Марин истиче да, иако су сува јаловишта „дефинитивно боља пракса“, она и даље „нису без еколошких ризика“, укључујући емисију прашине и потенцијално загађење тешким металима.
Према извештају Института за обновљиве изворе и регулацију заштите животне средине (РЕРИ) из Београда, тренутна документација процене утицаја на животну средину коју је доставио Рио Тинто не обухвата правилно одлагање рударског отпада — већ се бави само подземним рудником.
„Утицај отпада није адекватно процењен, нити су предложене одговарајуће мере за спречавање, уклањање или ублажавање значајних штетних утицаја на животну средину“, изјавио је програмски директор РЕРИ Мирко Поповић.
Једна од предложених мера заштите јесте ангажовање независног ревизора, попут Иницијативе за одговорно рударење (ИРМА). Рио Тинто је исказао спремност да дозволи ИРМА-и да изради спољни извештај о пројекту Јадар, али директорка ИРМА Ејми Буланжер рекла је за Политицо да је тешко оцењивати рудник који још не постоји.
Такође, однос између Рио Тинта и локалног становништва је, према њеним речима, можда већ неповратно нарушен:
„Врло је тешко повратити поверење када је једном изгубљено,“ нагласила је Буланжер.
Немачки интерес
У самом срцу европских напора да се такмичи са Кином у сектору електричних возила налази се судбина немачке аутомобилске индустрије, која има снажан утицај на ставове Берлина — а самим тим и на приоритете политике ЕУ.
Проблем је што Кина већ држи монопол над ланцем набавке критичних сировина и производњом батерија, што њеним произвођачима омогућава да производе батерије јефтино и у великим количинама.
Шведска компанија Нортхволт некада је виђена као најбоља нада Европе, али њен пад довео је до тога да немачка аутомобилска индустрија постане још зависнија од кинеских добављача. Рио Тинто тврди да рудник у Јадру неће представљати исте еколошке ризике као неки други рудници, јер ће користити суву методу складиштења отпада, а не течну.
Директор пројекта Јадар, Чад Блует, каже: „Наш отпад је чврст попут цигле. Не може се спрати, не може се урушити.“
Ситуација са немачким аутомобилским произвођачима подсећа на њихове ране уласке на кинеско тржиште 1980-их, када су морали да оснивају заједничка предузећа и деле технологију са кинеским компанијама. За Мерцедес-Бенз, БМW и Волксwаген, кинеско тржиште данас представља најпрофитабилније тржиште које подржава њихове скупе фабрике и радну снагу у Европи.
Европско удружење произвођача аутомобила (АЦЕА) поручује да недостатак домаће експлоатације сировина у Европи: „Чини домаћу индустрију зависном од других земаља и спољних фактора за набавку… кључно је да Европска унија подржи развој европског ланца вредности за батерије.“
Међутим, обезбеђивање сировина је само један део слагалице. Немачки произвођачи аутомобила заостају за кинеским конкурентима у погледу технологије и трошкова, што угрожава њихов удео на тржишту и зараду у Кини.
Притисак се осећа и код куће: Ауди је у марту најавио укидање 7.500 радних места до 2029. године у склопу плана групације Волксwаген да смањи трошкове и олакша прелазак на ЕВ.
Иако пројекти попут Јадра нису пресудни за успех европских произвођача аутомобила, они су тест способности ЕУ да се ослободи кинеске доминације у оквиру своје стратегије економског раздвајања, пише Политицо.
„За Србију, дугогодишњег кандидата за чланство у ЕУ, овај споразум представља прилику да се приближи Европи и убрза преговоре о приступању“, рекао је портпарол Удружења немачке аутомобилске индустрије (ВДА).
Скандал са документарцем
Европски парламент се у фебруару укључио у контроверзу, организовањем пројекције документарног филма „Не у мојој земљи“, који тврди да су локални отпор и национални протести против рударења литијума у Србији резултат незнања или руске дезинформације, пише Политицо.
Пројекцији у Бриселу, којој је присуствовало 100 демонстраната, уследила је дебата на којој су учествовали посланица Бентеле, организатор протеста Матковић, и представница Рио Тинта за Србију Маријанти Бабић. Филм, који је режирао Питер Том Џонс, директор Института за одрживе метале и минерале при универзитету КУ Леувен, критиковали су противници рудника јер је, по њима, промовисао пројекат и искључио критичаре.
Џонс је одбацио те оптужбе, тврдећи да су противници пројекта сами одбили да учествују у дебати: „То је врло свесна стратегија противника – да не учествују, да избегну дебате,“ рекао је за Политицо.
У Белгији је отворено писмо, које су потписали академици, истраживачи и студенти, позвало организаторе фестивала Доцвилле да откажу приказивање филма, описујући га као: „Портпарола државне пропаганде и корпоративних интереса Рио Тинта.“
Због страха од протеста, приказивање на фестивалу Доцвилле је отказано.
Истраживач Ник Фолкер из организације МинингWатцх Португал истакао је да институт КУ Леувен „има више билатералних споразума са рударским и литијумским компанијама, укључујући Рио Тинто“.
У одговору за Политицо, КУ Леувен и Џонс су негирали да су сарађивали са Рио Тинтом или примили средства за снимање филма, тврдећи да је пројекат „у потпуности финансиран од стране универзитета“ и да „ниједна спољна компанија није имала утицаја на његов садржај.“
Рио Тинто је одбио да коментарише филм за Политицо.
Будућност Србије
Борба око рудника Јадар није само питање литијума — већ и питање ко има право да дефинише будућност Србије. За многе грађане, предстојеће одобрење ЕУ за пројекат Рио Тинта делује као саучесништво у систему у којем профит има предност над интересима грађана, а еколошке бриге се занемарују зарад геополитичких циљева. Србија, која води неуједначену спољну политику балансирајући између великих сила, суочава се са тензијама како унутар земље, тако и у односима са спољним актерима, наводи Политико.
ЕУ сада врши све већи притисак на Београд да се јасније усклади са европским интересима. Упозорења о „ресурсном клијентелизму“ — где се државни и корпоративни интереси преплићу, док се јавност искључује из процеса доношења одлука — постају све гласнија.
„Искрено верујем да је политичко самоубиство давати овом пројекту било какву подршку — за било коју политичку фракцију, како у Србији, тако и у Европи. Никада нисам видела пројекат који изазива оволики степен противљења“, рекла је Бојана Новаковић.
Амбиције Србије за чланство у ЕУ сада висе о концу, док ЕУ истовремено форсира своје планове за обезбеђивање сировина. Било да Србија постане рударска колонија или не, земљу чека још већи хаос усред постојеће нестабилности.
Goran Srdanov/Nova.rs
