Čitaoci Danasa požalili su nam se da zbog listi čekanja vezanih za ugradnju kuka i kolena, koje su inače najduže, pacijenti trpe za druge operacije, jer su zdavstvenim ustanovama sada liste čekanja prioritet.
Prema njihovim rečima, na Institutu za ortopediju Banjica stopirana je atroskopija – operacija koja se, između ostalog, koristi kod povreda meniskusa i ligamenata. Sa druge strane, iz Instituta za ortopediju Banjica potvrđuju za Danas da prioritet oko listi čekanja može da dovede do smanjenog obima ovih hiruških intervencija, ali da se preduzimaju sve mere kako bi se skratilo vreme čekanja za operaciju.
Inače, atroskopska procedura podrazumeva dva do tri mala reza kroz koja se uvodi kamera i neophodni instrumenti. Zahvat se obavlja u opštoj ili spinalnoj anesteziji i traje kratko, a oporavak je znatno brži nego kod klasične operacije.
“Institut za ortopediju Banjica kao referentna zdravstvena ustanova iz oblasti ortopedije sprovodi različite vrste složenih i savremenih operativnih procedura, a tako i metodu lečenja artroskopskom hirurgijom. Imajući u vidu trenutnu situaciju u pogledu prioriteta zdravstvenih usluga za koje se utvrđuju liste čekanja (ugradnja endoproteza kuka i kolena), u određenim vremenskim intervalima može doći do smanjenog obima sprovođenja metoda lečenja artroskopskom hirurgijom. Institut za ortopediju Banjica u skladu sa organizacionim, kadrovskim i prostornim kapacitetima, preduzima niz mera kako bi se skratilo vreme čekanja na operaciju”, navodi u odgovoru za Danas Dušan Rajaković iz Odeljenja za pravne poslove Instituta za ortopediju Banjica.
Međutim, specijalista ortopedije na Institutu Banjica i član Odbora za zdravstvo Stranke slobode i pravde Danijel Raspopović tvrdi za Danas da su trenutno apsolutni prioritet u ovoj bolnici operacije ugradnje veštačkog kuka i kolena i da se zbog toga zapostavljaju druge vrste hirurgije kao što je atroskopska.
„Razlog za to je samo jedan – korupcija. Atroskopska hirurgija se jedno vreme, i to dugo, na Banjici nije radila, a sada se radi sporadično, dakle vrlo retko iako se dvadesetak kolega hirurga njome bavi. Reč je o vrsti hirurgije koja se najčešće primenjuje prilikom i usled sportskih povreda, pre svega kolena i ramena, znatno ređe drugih zglobova. Operišu se uglavnom ljudi mlađe životne dobi, recimo mlađi od 40 godina života i to je praktično minimalna invazivna hiruška procedura koja podrazumeva dva do tri reza i ulazak kamericom u zglob. Pacijentima se omogućava vrlo brzo povratak svakodnevnim životnim aktivnostima, ali i sportskim.
Međutim, budući da je organizacija zdravstva u Srbiji na čelu sa koruptivnim ministrom Zlatiborom Lončarom katastrofalna onda dolazimo do toga da se mladi ljudi koji zadobiju razne sportske povrede ne operišu, jer prioritet imaju ljudi starije životne dobi koji čekaju veštački kuk ili koleno. To je nonsens svoje vrste, ali šta da radimo. U Srbiji je sve što je nenormalno je normalno pa tako i to“, naglašava naš sagovornik.
Zato se ljudi koji su doživeli neku od pomenutih povreda na operacije upućuju u Klinički centar Srbije ili eventualno u privatne klinike.
„Pacijenti se ne upućuju iz državnih ustanova u privatne da bi moje kolege ortopedi, koji rade privatno, zarađivali dodatni novac, što se često kao teza provlači po medijima, nego zato što pacijenti ne mogu da se operišu u matičnim ustanovama. Znači moje kolege koje privatno rade atroskopsku hirurgiju ne iskorišćavaju za zarađivanje dodatnog novca zato što tako žele, nego zato što im država ne omogućava da se tom vrstom hirurgije bave u svojoj matičnoj ustanovi“, naglašava Raspopović.
Iako je, kako kaže, Banjica povećala broj operacionih sala i dnevno može da obavi 18 operacija kuka i kolena liste i dalje postoje.
„Jedno vreme se za veštačko koleno čekalo na primer sedam godina, sad se to značajno smanjilo, ali to je zato što se ministar zdravlja setio da nama na Banjici pre godinu dana zabrani da na liste čekanja stavljamo pacijente koji nisu beogradski osiguranici, odnosno svima u Srbiji je zabranjeno da na liste čekanja stavljaju ljude van matične filijale. To je jedno glupo iznuđeno rešenje kojim se veštački, nelogično smanjuju liste čekanja, a pacijenti guraju da se operišu po regionalnim ustanovama gde za takvu vrstu hirurgije nema uslova”, ističe naš sagovornik.
Na listi čekanja Instituta za ortopediju Banjica trenutno je ukupno više od 9.500 pacijenata koji čekaju ugradnju endoproteze kuka i kolena. Samo u ovom trenutku, tačnije prema preseku stanja od 10. oktobra, u ovoj bolnici na endoprotezu kolena čeka 6.049 pacijenata, od kojih je prvi na listu upisan još 12. oktobra 2020. godine, šrto znači da čeka punih pet godina jer će na red doći 12. oktobra ove. Pacijent koji je danas upisan na listu čekanja na red za novo koleno doći će tek za tri godine, tačnije 10. oktobra 2028.
Raspopović kaže da sumnja da se liste čekanja ažuriraju redovno i da se ažuriraju ažurno i da su za to odgovorni ministarstvo zdravlja, uprava bolnica i RFZO.
On je nedavno govoreći o listama čekanja rekao da one postoje oduvek i da ih ima i u razvijenim zemljama, te da nije nikakav bauk, ali da u razvijenim zemljama one “traju razumno”.
“Kod nas smo stigli dotle da se čeka toliko da sami pacijenti, kada ih stavljate na listu čekanja, kažu: “Pa ja to neću dočekati””, naveo je nedavno doktor Raspopović. Kako je rekao, u različitim ustanovama postoje različiti problemi – nedovoljan broj operacionih sala, specijalista ortopedije ili srednjeg medicinskog kadra. Prema njegovom mišljenju, Ministarstvo zdravlja je krivac za nerešavanje problema u zdravstvu.
Podsetimo, i Državna revizorska institucija (DRI) u svom izveštaju „Upravljanje listama čekanja za ugradnju endoproteze kuka i kolena u realnom vremenu“ je utvrdila da iako je Pravilnikom o listama čekanja određeno da na operaciju kuka i kolena može da se čeka najviše godinu dana, neki pacijenti će na ovu intervenciju čekati i 16 godina. Još jedan problem je činjenica da bolnice ne poštuju listu čekanja, pa su pojedini pacijenti operisani pre reda, što je uzrokovalo dodatna čekanja za druge pacijente.
Kako je utvrđeno, zdravstvene ustanove koje su bile subjekti revizije – Univerzitetski klinički centar Srbije, Univerzitetski klinički centar Vojvodine i Institut za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica, nisu uspostavile efikasne interne kontrole u postupku formiranja i upravljanja listama čekanja, “što dovodi do smanjene transparentnosti i narušava poverenje u sistem i ravnopravnost u pristupu zdravstvenoj zaštiti”.
U postupku revizije utvrđeno je da se na listama čekanja sve tri zdravstvene ustanove nalaze pacijetni kojima nije pružena usluga u zakonskom roku od godinu dana. Recimo, DRI je utvrdio da se na dan 23. juna 2025. godine na listama čekanja Instituta Banjica za ugradnju endoproteze kuka i endoproteze kolena nalazilo ukupno 4.967 pacijenata koji su na ovu uslugu čekali više od godinu dana. Ovi pacijenti, kako je naveo DRI, predstavljaju 51,4 odsto svih pacijanata na listama čekanja ove zdravstvene ustanove.
Aleksandar Dikić, specijalista kliničke toksikologije, ocenjuje za Danas da su liste čekanja dokaz neefikasnosti ukupnog zdravstvenog sistema.
“Kao prvo, mi smo starija populacija i broj bolesnih raste i zbog same karakteristike populacije i zbog boljih dijagnostičkih procedura. Drugo, egzodus zdravstvenih radnika visoke i srednje stručne spreme dovodi do nefunkcionalnosti i neefikasnosti zdravstvenog sistema. Liste čekanja su posledica svega toga, a niz posledica se nastavlja time što trpe sve kategorije pacijenata”, zaključuje Dikić.
foto (BETAPHOTO/MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/Darimir Banda)
Radmila Marković Danas
