Није ли то језа за богохулника? Није ли то утеха за хришћанина страдалника?“ Српска православна црква и њени верници сваког 9. маја по јулијанском календару, односно 22. маја по грегоријанском календару, обележавају дан преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског. Беше то 1087. године када за време цара Алексија Комнена и патријарха цариградског Николе Граматика настаде најезда Измаиљћана, који запоседнуше тада Антиохију и стигоше до Јерусалима, успут све градове и села, цркве и манастире опустошише, жене и децу у ропство одведоше, те стигоше и до града Мире у Ликији, у Малој Азији, где почиваху мошти Светог Николаја, и ту направише зулум. Тада би Господу угодно да се мошти Његовог угодника Светог Николаја пренесу из разрушеног града Мире у Бари, како не би његове мошти и даље биле доступне народу да им лечи и духовне и телесне ране, те и да запад осети благодат овог светитеља. И би тако.
У граду Барију живео је један христољубиви и праведни презвитер којем се ноћу јави Свети Николај и каза му да оде у цркву и да свима окупљенима каже да иду у Миру у Ликију и узму његове мишти, те да их пренесу у Бари и да ту почивају, јер је таква воља Господа. Учини тако презвитер и сви се обрадоваше милости Божијој коју изли на њих, јер их је удостојио да њихов град буде од сада дом Светитељу Николају, те они изабраше три лађе које ће ићи по светитељеве мошти, али какоби избегли опасности на путу напунише лађе житом, као да су трговци и тако стигоше до Антиохије. У Антиохији продадоше жито и купише друге робе и при том сазнаше да су ту стигли већ трговци из Венеције са истом намером да пренесу мошти Светог Николаја. Отпловише одмах и добро стигоше до Ликије и до града Мире, распиташе се где је црква и где су мошти светитељеве, па се наоружаше, јер нису знали шта их све тамо може чекати. У цркви беху само четири монаха, којима казаше да су дошли да се поклоне Светим моштима оца Николаја и монаси им показаше где је гробница у цркви, коју они раскопаше и нађоше у гробници миомирисне мошти светитељеве, па покупише миро у своје судове и мошти изнесоше на рукама до лађе.
Са њима пођоше и два монаха, а два остадоше у цркви. Испловише из луке града Мира 11. априла по старом календару, а у Бари стигоше 9. маја, када их дочекаше епископи, свештеници, иноци и сав клир са становништвом Барија певајући и славећи уз тамјан и свеће, радосни, јер има долази Свети Николај.
Положише мошти Светог Николаја у цркву Светог Јована Претече крај мора, где одмах почеше чинити луда и исцељивати људе. И јави се светитељ богоугодном црнорисцу и каза му да он исцели све те људе од свог доласка. Видеше многи како се обилно излива миро из моштију светитељевих, одлучише да му у гради Барију сазидају цркву, коју украсише и кувот од сребра, позлаћен и окићен драгим камењем у њу ставише, па након три године од преноса моштију Светог оца Николаја у Бари, уз саслужење архијереха и епископа са њиховим клиром, пренесоше опет часне мошти светитељеве у цркву њему посвећену и у кивот за њега начињен. И то се зби исто 9. маја, те се тога датума установи празник пренесења часних моштију светитеља Христова Николаја, које беше двоструко – од града Мире у град Бари, а потом из цркве Светог Јована Претече у цркву Светог оца Николаја Чудотворца. Многи од тада долазаху на поклоњење светитељу и целиваху његове мошти, а јави се опет светитељ једном монаху и каза да преместе његове мошти под свето место у олтару, те тако и учинише.
Мошти Светог оца Николаја и даље мироточе и исцељују од сваковрсних болести. Тропар Николају, глас 4.: Приспје ден свјетлаго торжества, град Барскиј радујетсја, и с њим вселенаја всја ликовствујет, пјесанми и пјенми духовними. Днес бо свјашченоје торжество, в пренесеније честних и многоцјелебних мошчеј, свјатитеља и чудотворца Николаја, јакоже солице незаходимоје возсија свјетозарними лучами, разгоњаја таму искушениј же и бјед от вопијушчих вјерно: Спасај нас, јако предстатељ наш, великиј Николаје. (Тропар Николају, глас 4.:
Дошао је дан великог славља, град Бари се радује и с њим се сва васељена весели, песмама и појањем духовним. Данас је светло славље, пренос часних и многоисцелитељних моштију, светитеља и чудотворца Николаја, који као сунце које не залази сија својим светлим зрацима, разгони таму искушења и напасти онима који га са вером призивају: Спаси нас, као заштитник наш, велики Николаје.) Кондак Николају, глас 3.: Взидоша јако звјезда от востока до запада, твоја мошчи свјатитељу Николаје, море же освјатисја шествијем твојим, и град Барскиј пријемљет тобоју благодат: Нас бо дјела јавилсја јеси чудотворен изјашчниј, предивниј и милостивиј. (Кондак Николају, глас 3.: Изађоше као звезда од истока до запада, твоје мошти, светитељу Николаје, море се осветило путовањем твојим и град Бари је добио тобом благодат: Због нас си се показао, као изабрани, предивни и милостиви чудотворац.)
Снежана Недић
