Nije li to jeza za bogohulnika? Nije li to uteha za hrišćanina stradalnika?“ Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svakog 9. maja po julijanskom kalendaru, odnosno 22. maja po gregorijanskom kalendaru, obeležavaju dan prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja Mirlikijskog. Beše to 1087. godine kada za vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha carigradskog Nikole Gramatika nastade najezda Izmailjćana, koji zaposednuše tada Antiohiju i stigoše do Jerusalima, usput sve gradove i sela, crkve i manastire opustošiše, žene i decu u ropstvo odvedoše, te stigoše i do grada Mire u Likiji, u Maloj Aziji, gde počivahu mošti Svetog Nikolaja, i tu napraviše zulum. Tada bi Gospodu ugodno da se mošti Njegovog ugodnika Svetog Nikolaja prenesu iz razrušenog grada Mire u Bari, kako ne bi njegove mošti i dalje bile dostupne narodu da im leči i duhovne i telesne rane, te i da zapad oseti blagodat ovog svetitelja. I bi tako.
U gradu Bariju živeo je jedan hristoljubivi i pravedni prezviter kojem se noću javi Sveti Nikolaj i kaza mu da ode u crkvu i da svima okupljenima kaže da idu u Miru u Likiju i uzmu njegove mišti, te da ih prenesu u Bari i da tu počivaju, jer je takva volja Gospoda. Učini tako prezviter i svi se obradovaše milosti Božijoj koju izli na njih, jer ih je udostojio da njihov grad bude od sada dom Svetitelju Nikolaju, te oni izabraše tri lađe koje će ići po svetiteljeve mošti, ali kakobi izbegli opasnosti na putu napuniše lađe žitom, kao da su trgovci i tako stigoše do Antiohije. U Antiohiji prodadoše žito i kupiše druge robe i pri tom saznaše da su tu stigli već trgovci iz Venecije sa istom namerom da prenesu mošti Svetog Nikolaja. Otploviše odmah i dobro stigoše do Likije i do grada Mire, raspitaše se gde je crkva i gde su mošti svetiteljeve, pa se naoružaše, jer nisu znali šta ih sve tamo može čekati. U crkvi behu samo četiri monaha, kojima kazaše da su došli da se poklone Svetim moštima oca Nikolaja i monasi im pokazaše gde je grobnica u crkvi, koju oni raskopaše i nađoše u grobnici miomirisne mošti svetiteljeve, pa pokupiše miro u svoje sudove i mošti iznesoše na rukama do lađe.
Sa njima pođoše i dva monaha, a dva ostadoše u crkvi. Isploviše iz luke grada Mira 11. aprila po starom kalendaru, a u Bari stigoše 9. maja, kada ih dočekaše episkopi, sveštenici, inoci i sav klir sa stanovništvom Barija pevajući i slaveći uz tamjan i sveće, radosni, jer ima dolazi Sveti Nikolaj.
Položiše mošti Svetog Nikolaja u crkvu Svetog Jovana Preteče kraj mora, gde odmah počeše činiti luda i isceljivati ljude. I javi se svetitelj bogougodnom crnoriscu i kaza mu da on isceli sve te ljude od svog dolaska. Videše mnogi kako se obilno izliva miro iz moštiju svetiteljevih, odlučiše da mu u gradi Bariju sazidaju crkvu, koju ukrasiše i kuvot od srebra, pozlaćen i okićen dragim kamenjem u nju staviše, pa nakon tri godine od prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja u Bari, uz sasluženje arhijereha i episkopa sa njihovim klirom, prenesoše opet časne mošti svetiteljeve u crkvu njemu posvećenu i u kivot za njega načinjen. I to se zbi isto 9. maja, te se toga datuma ustanovi praznik prenesenja časnih moštiju svetitelja Hristova Nikolaja, koje beše dvostruko – od grada Mire u grad Bari, a potom iz crkve Svetog Jovana Preteče u crkvu Svetog oca Nikolaja Čudotvorca. Mnogi od tada dolazahu na poklonjenje svetitelju i celivahu njegove mošti, a javi se opet svetitelj jednom monahu i kaza da premeste njegove mošti pod sveto mesto u oltaru, te tako i učiniše.
Mošti Svetog oca Nikolaja i dalje mirotoče i isceljuju od svakovrsnih bolesti. Tropar Nikolaju, glas 4.: Prispje den svjetlago toržestva, grad Barskij radujetsja, i s njim vselenaja vsja likovstvujet, pjesanmi i pjenmi duhovnimi. Dnes bo svjaščenoje toržestvo, v prenesenije čestnih i mnogocjelebnih moščej, svjatitelja i čudotvorca Nikolaja, jakože solice nezahodimoje vozsija svjetozarnimi lučami, razgonjaja tamu iskušenij že i bjed ot vopijuščih vjerno: Spasaj nas, jako predstatelj naš, velikij Nikolaje. (Tropar Nikolaju, glas 4.:
Došao je dan velikog slavlja, grad Bari se raduje i s njim se sva vaseljena veseli, pesmama i pojanjem duhovnim. Danas je svetlo slavlje, prenos časnih i mnogoisceliteljnih moštiju, svetitelja i čudotvorca Nikolaja, koji kao sunce koje ne zalazi sija svojim svetlim zracima, razgoni tamu iskušenja i napasti onima koji ga sa verom prizivaju: Spasi nas, kao zaštitnik naš, veliki Nikolaje.) Kondak Nikolaju, glas 3.: Vzidoša jako zvjezda ot vostoka do zapada, tvoja mošči svjatitelju Nikolaje, more že osvjatisja šestvijem tvojim, i grad Barskij prijemljet toboju blagodat: Nas bo djela javilsja jesi čudotvoren izjaščnij, predivnij i milostivij. (Kondak Nikolaju, glas 3.: Izađoše kao zvezda od istoka do zapada, tvoje mošti, svetitelju Nikolaje, more se osvetilo putovanjem tvojim i grad Bari je dobio tobom blagodat: Zbog nas si se pokazao, kao izabrani, predivni i milostivi čudotvorac.)
Snežana Nedić
