Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић упозорио је да Србији прети озбиљна криза ресурса високообразованих људи и да постоји експанзија високошколског образовања ниског квалитета.
– Уколико половина живорођене деце упише факултет, а 60 одсто од тог броја заврши студије, то је 15.000 до 20.000 дипломираних студената, што није довољно да задовољи потребе за развојем српске економије, рекао је Костић телевизији Н1.
Он је додао да структура дипломаца не одговара технолошком времену у којем живимо, јер само 15 одсто студената има диплому из технолошко-производних области, а тек три одсто из области пољопривреде и ветерине.
Костић је навео да је број високообразоваих особа које су напустиле земљу порастао 11 пута за последњих десет година, а да је степен повратништва релативно низак.
Млади често одлазе, додао је академик и због тога што им није дато објашњење које могућности имају у својој земљи.
– У Србији смо направили атмосферу да је живот само негде другде, каже Костић и наводи да ни у иностранству не добију сви посао који су сањали.
Председник САНУ, међутим, сматра да млади често одлазе и због тога што им није дато објашњење које могућности имају у својој земљи, али примећује да ни у иностранству не добију сви посао који су сањали.
У том смислу помиње да су га недавно на једној конференцији у Лондону, у три ресторана услуживали младићи и девојке са ових простора.
Србија је, према његовим речима, ушла у једну врсту уживања у талогу у којем смо се игром околности нашли, а да се “естетика безнађа” негује кроз медије и разговоре озбиљних људи.
С друге стране, сматра Костић, ни држава, ни јавност, ни медији, па ни сам Београдски универзитет не истичу чињеницу да се та високошколска установа налази на Шангајској листи, односно да се студентима у довољној мери не говори да уписују једну од 300 најбољих школа на свету.
– Ми смо изградили систем да је све са стране боље. То је дисторзија у менталитету и самопоштовању коју ја не могу да разумем, рекао је председник САНУ.
