Новац да се плати дуг за струју, храна, одећа и обућа за Срећка, веш-машина и гомила других поклона – већ данима стижу на адресу Томислава Сарића (55), оца храбрости из ваљевског села Гола Глава, који се брине сам о свом двогодишњем сину Срећку и старом оцу Мирославу (85).
„Блицова“ прича о самохраном оцу који је пре пола године остао удовац након смрти његове супруге Радмиле (50), која је дете на свет донела борећи се са раком дојке, покренула је на акцију читаоце из свих крајева Србије.
Томислав је притиснут дуговима, без могућности да ради и заради на сопственој земљи јер од јутра до мрака брине о сину и оцу, од прихода тренутно располаже само са дечјим додатком од 3.560 динара, али од како је његова потресна прича објављена у „Блицу“, помоћ му стиже са свих страна.
– Немам довољно речи захвалности за све људе који су ми на жиро-рачун уплатили новац или га донели лично приликом посете, интересујући се како све могу да помогну. Срећко је добио доста хране, средства за хигијену, пелена, гардеробе, обуће, играчака… Све оно што нисам у стању свакодневно да купујем. Познати хирург из Београда са својом супругом нам је дотерао веш-машину да веш више не бих морао да перем на руке, иако су на путу до Ваљева до села имали саобраћајну незгоду. Много, много значи помоћ свих добрих људи, сваком од срца хвала – кроз сузе прича Томислав.
Породици је, захваљујући ангажовању Групе грађана „Брђанска иницијатива“ из Ваљева, поред новца, стигао и намештај, а они најављују да ће додати гас у обезбеђивању сваковрсне помоћи за Сариће, уз идеју да се у њиховој кући уради равнајући слој у трпезарији, доведе вода до куће и уради купатило. Захваљујући досадашњим уплатама, дуг од 80.000 динара, који је Томислав имао за струју – умањен је за четвртину.
– Много нам све ово значи пред улазак у зиму. Све што треба јесте да издржим до пролећа, да могу Срећка да упишем у обданиште да има где да буде, јер сада не могу да одем ни у надницу и оставим га са оцем. Ништа ми није тешко по кући да радим и да одржавам онако како је то моја Рада чинила. Тешко ми је што немам дан дужи од 24 сата, макар не спавао, да могу да одем да радим на сопственој земљи и у шуми, да зарадим за све нас онако како сам чинио док је Рада била жива – прича Томислав, не испуштајући Срећка из наручја, који се после операције препонске киле пре три седмице добро осећа и весело се осмехује.
Мами Ради Срећко је била највећа жеља
Томислављева супруга Радмила преминула је 10. априла ове године. У другом стању је остала у 48. години, готово у исто време када јој је дијагностикован канцер дојке, али од жеље да роди, иако из првог брака има троје одрасле деце, није одустала по цену непримања терапије. Покушавајући да обезбеди најбоље лечење за супругу хероја након рођења Срећка, Томислав је продао сву своју стоку, механизацију и аутомобил, али храбра жена је, нажалост, изгубила битку за живот. Сем дечјег додатка, Сарићи немају други редован приход јер као пољопривредно газдинство са земљом немају право на социјалну помоћ.
Предраг Вујанац Блиц
