Isto je govorio i Sveti Sava – da je bolje da Sunce ne izađe, a da nisi pročitao jedan psalm.
A Sveti vladika Nikolaj Velimiroviće je 1955. godine u Njujorku govorio pred objavljivanje novog izdanje Psaltira na srpskom jeziku, koji je priredio:
„Psaltir je jedinstvena knjiga svoje vrste, i to ne samo među biblijskim knjigama, nego i u svoj religioznoj književnosti sveta. To je molitvenik svoje vrste, poezija svoje vrste, muzička ritmika svoje vrste, opštenje s Bogom svoje vrste. No glavno je opštenje s Bogom skroz i skroz, s Bogom ličnim i svemoćnim, koji sve vidi, sve čuje, i u svemu dejstvuje, opredeljujući sudbe ljudi i naroda dalekovidnim planovima, koji se svi sustižu i završavaju u Hristu.
Sveti Oci istočne i zapadne crkve, veoma su cenili Psaltir, i zapovedili da se isti čita i javno i privatno. Ovako piše Sveti Vasilije Veliki:
‘Psalmi su tišina duše, darovatelji mira, uspokojitelji smutnih i burnih pomisli; oni umekšavaju razdraženje duše i umeravaju neuzdržljivost… Iz Psalama poznaješ veličinu hrabrosti, strogost pravde, krasotu celomudrenosti, savršenstvo razumnosti, uzor pokajanja i svakog dobra koje god pomisliš.’
Dejstvo Psaltira je sasvim neposredno. Nema čoveka, koji čitajući Psalme ne oseti da se to govori baš o njemu lično, rešavaju zagonetke njegovog života, objavljuju njegove tajne i strahovanja, trzaji, mučenja i nadanja. Niti ima druge knjige u svetu, koja je svojom iskrenošću i otvorenošću veći utuk svakom licemerstvu i farisejstvu. Još od apostolskih dana Psaltir je ušao u upotrebu kao bogoslužbena knjiga. Bez njega se ne svršava ni jedno bogosluženje u Pravoslavnoj crkvi. U manastirima se Psaltir pročitava ceo u toku svake sedmice.
Izuzetno po Karejskom Tipiku Svetog Save u njegovoj Isposnici, Psaltir se pročitava celinom svaki Božiji dan, evo već 700 godina. Tako je zapovedio Sveti otac Sava da se čini za spasenje naroda, i tako se drži. Sve do u drugu polovinu XIX veka učila su deca u posetnim školama ruskim i srpskim čitanje Psaltira i Časoslova. I bilo je manje zla u svetu. …“Zato molimo se i čitajmo Psaltir, svete stihove, koje napisa car David u hvalu Gospodu, jer „u judejstvu je reč o סֵפֶר תְּהִלִּים, sefær təhillîm =’Knjizi hvalospeva’ ili naprosto תְּהִלִּים, təhillîm =’hvalospevima’ (reč תְּהִלָּה təhillāh, ‘hvalospev’ je upotrebljena trideset puta u psalmima). U rukopisu Septuaginte u tzv. Codex Vaticanus reč je o ψαλμοί, u Vulgati je reč o liber psalmorum. Pojam ‘Psaltira’ počiva na jelinskoj tradiciji ψαλτήριον(a) koji se i u Codex Alexandrinus sreće kao naslov knjige. Psalmi su poetska srž starozavetnog bogosluženja. Apostoli i njihovi učenici i hrišćani proteklih vekova svojim životom i molitvenom praksom uzdigli su ih u organski stub duhovnosti. ‘Bolje da sunce ne izađe negoli da Psaltir umukne u keliji monaha’ – glasi jedna od drevnih mudrosti. Oni svojom lepotom i refleksivnom oštrinom nadvisuju sav ostali himnografski materijal.“ – kako je napisao protođakon Zoran Andrić
Molitva Svetoj Trojici pred čitanje Psaltira
Presveta Trojice, Bože naš i Stvoritelju svega sveta, pohitaj i upravi srce moje, da počnem s razumom, a dovršim dobrim delima čitanje ove nadahnute knjige, koju Sveti Duh kroz usta Davidova proglasi, a koju ja nedostojni hoću sada da čitam. Poznajući svoje neznanje, pripadam k’ Tebi, i molim Ti se, i Tvoje pomoći prosim: Gospode, upravi um moj i ukrepi srce moje, da mi ne bude ustima teško čitati, no da mi se razum veseli rečima ove knjige. Pomozi mi, Gospode, da ono što naučim primenim na dobra dela, kako bi me moja dobra dela stavila s desne strane na Strašnom Sudu Hristovom, sa izabranim Tvojim. A sada, blagoslovi Gospode, da s uzdisajem, čitam ovako:
– Priđite poklonimo se Caru našem Bogu!
– Priđite poklonimo se Hristu Caru našemu Bogu!
– Priđite poklonimo se samome Hristu, Caru Bogu našemu!
Snežana Nedić
