Оно што је неспорно јесте да је утицај медија на ментално здравље грађана изузетно велики и да мејнстрим медији с једне и друштвене мреже и портали с друге стране имају различите улоге, казала је психолошкиња Ана Влајковић на последњем округлом столу „(Дез)информисање јавности“ у Медија центру Београд.
Време проведено у читању и слушању информација, који год медији да су у питању, повећава анксиозност. Што више времена су људи проводили пратећи садржај, повећавала се њихова анксиозност и биле су им потребне интервенције, чак и психијатријске. За само праћење медијског садржаја се у овом случају током првих месеци пандемије показало да има контраефекат уместо да смањује анксиозност код појединаца она се увећавала”, навела је Влајковић. Психолози саветују информисање из једног или два медија, не више од сат времена у току дана, као и да се избегавају анализе и трендови са пандемијом у свету.
„Нама је битно шта се у овом тренутку дешава у нашој држави и зато су битне проверене и тачне информације шта је оно што се догађа код нас“, истакла је она.
Дељење информација на друштвеним мрежама, објаснила је, има двоструку улогу.
„Једна је алтруистичка ‘имам знање и поделићу га са другим’ а друга је потреба за пратиоцима и лајковима“, указала је Влајковић и додала да је потреба људи да добију својих пет минута славе нешто што је одувек постојало, те да људи прибегавају дељењу вести које дотад нико није видео, као и оних непроверених за које ће се можда некад испоставити да су истините „иако су још увек непроверене и могу довести до панике погрешног схватања ситуације у којој се налазимо“.
Главни и одговорни уредник портала Данас.рс Бојан Цвејић указао је на разлике у прихватању и коментарисању вести од стране публике на различитим друштвеним мрежама.
„Иако су то исти људи, многи имају и Инстаграм и Твитер и Фејсбук, људи се различито понашању и коментаришу. ‘Данас’ највише пратилаца има на Твитеру, али чини ми се да на тој мрежи има најмање искрених коментара, много више је профила под лажним именом и без фотографије. На Твитеру има и највише ботова који имају задатак шта треба да коментаришу и како да се понашају“, казао је Цвејић.
За разлику од Твитера, сматра он, на Фејсбуку, који је најмасовнија друштвена мрежа са најразноликијом публиком, коментари су искренији, као и на Инстаграму, иако се тамо вести најмање коментаришу.
Говоривши о актуелној теми „припитомљавања“ интернета, професорка на Факултету политичких наука Ивана Дамњановић истакла је да је за њу веома проблематично када се овај задатак настоји пребацити на власнике технолошких гиганата попут Фејсбука и Гугла.
„Прво, нисам сигурна да ли је уопште могуће припитомити интернет овакав какав је данас а друго, нисам сигурна ни да је то пожељно“, оценила је Дамњановић.
Она сматра да овакве корпорације треба доста регулисати, али и да „не жели да Марк Закерберг буде арбитар у томе која врста говора је дозвољена, шта је говор мржње“ и слично.
„То су ствари око којих ни ми не можемо деценијама да се договоримо. Уједињене нације не могу да се договоре шта је тероризам, а онда се очекује да неко напише алгоритам који ће систематски да обрише све поруке које представљају подршку тероризму. Наравно да је Фејсбук сад под великим притиском, пре свега јавног мњења у САД где се све више и више иде ка томе да се утиче на ту компанију да промени своју регулацију“, казала је она.
Како је додала, очекује се да та индустрија регулише саму себе, или да владе поставе јасне смернице, што је немогуће будући да те компаније послују глобално.
„Замислите колико би Фејсбук коштало и колико би био заинтересован за тако нешто. С друге стране, ја не видим неко лако решење, једино које се чини смисленим јесте разбијање те врсте монопола и децентрализација интернета и јавног говора на интернету“, казала је она и додала да се често заборавља да слобода говора није нешто што дефинише однос између грађанина и приватне компаније, него однос између грађанина и државе.
Ауторка портала Талас.рс Марта Васић је за предлог демонополизације ових компанија констатовала да је „питање колико је оно уопште могуће“.
„Чак и да разбијете неке од тих компанија оне би и даље биле огромне, али постоји нешто инхерентно у томе да свака друштвена мрежа постаје боља тиме што постаје већа и да због ‘нетwоркинг’ ефекта ви и хоћете да будете на тим мрежама. Готово увек ће постојати не толико велики број друштвених мрежа управо због тог ефекта“, сматра Васић.
Она је рекла да и ове компаније саме желе да буду више регулисане, као и да не желе да они буду ти који модерирају садржај.
„То ужасно тешко Фејсбук је пре годину дана исплатио огромне накнаде људима који су били модератори тог садржаја јер су они константно морали да гледају ужасне ствари. Ви када нешто пријавите Фејсбуку то не гледа алгоритам, то гледа права особа која одлучује да ли ће то бити уклоњено или неће, макар је тако за енглеско говорно подручје, тако да је то незахвалан посао који ће бити јако тешко решити, али ми се чини да се и они усмеравају ка томе да макар САД постави неке мало јасније границе око тога шта они морају да уклањају“, казала је Васић.
Дамњановић је истакла да се њој чини да је, ако већ неко треба да буде арбитар, начелно, боље да то буде влада него приватна компанија.
„Са владама макар начелно знамо шта да радимо, као човечанство, историјски. Владу знамо како да променимо, за то имамо неке рецепте који можда не раде савршено и у сваком конкретном случају, али за Фејсбук и растурање те концентрације моћи немамо рецепт“, истакла је она.
