Враћање обавезног служења војног рока је оствариво на друштвеним мрежама, на славским ручковима или евентуално на неким кафанским ручковима, изјавио је у интервјуу ФоНету пуковник у пензији и изабрани посланик листе Србија против насиља Горан Петковић.
Како је истакао, то је питање о којем би требало добро размислити и направити добре процене, разјаснити многе недоумице и непрецизности, видети колико би то коштало, колико би донело користи држави, а колико може да нанесе штете.
Напомињући да то не може да буде питање које иде у прилог прилог нечије жеље, Петковић је подсетио да је тешко вратити у пређашње стње нешто од чега се у једном тренутку одустало.
Обавезно служење војног рока је у овом тренутку скопчано са многим проблемима и непознаницама. Имамо распон грађана од 18 до 28 година који подлежу служењу. Да се ове године активира обавеза, које годиште би отишло, да ли они од 18 или они са 26-27, запитао је Петковић.
Он сматра и да је најасно колики би био регрутни контигент, као и да ли би касарне имале адекватан смештај и услове, да ли би се момци суочили са леденом водом и спаваоницама у којим би њих 30 било на креветима на спрат.
Ко би те момке обучавао, упитао је Петковић и напоменуо да је у протеклих 13 година изгубљен континуитет у планирању, извођењу и организовању борбене обуке.
Како је предочио, сада је потребно извођење обуке тако да неко зна шта и како да ради са момком од 18 година, који још покушава да се оријентише где се налази и шта га очекује.
Петковић је поменуо и тему исхране војника и констатовао да у касарнама које су остале активне постоје интендантска средства, али да је питање да ли има људи који би припремали три оброка дневно седам дана седмично.
Помиње се обука „до четири месеца“, што значи да може да буде и три или два, а можда, као што је предлагао један пређашњи министар одбране, да буду на обуци два од седам радних дана, рекао је Петковић, указујући на још једну од недоумица.
Као бивши командант граничног батаљона, он је подсетио да је основна обука трајала 59 радних дана, док је за тенкисту или артиљерца било потребно више времена.
Петковић је упозорио и на уставну категорију приговора савести и исказао бојазан да би се на тај институт позвао велики број регрута.
Како је објаснио, не само што су пацифисти или желе да буду у неким удобнијим условима, него и због чињенице да многи млади већ раде и боје се да ће остати без посла, ако оду на служење војног рока.
Он је запитао и шта је са онима који су засновали породице, ко ће да брине о њиховој егзистенцији, тако да је много тема које би морале да се реше у закону, а једно од њих је и да ли би обавезно служење подразумевало и жене.
Петковић је поручио да ће, као будући посланик у Скупштини Србије, када та тема дође на дневни ред, прво проучити предлог и образложење, и гласати на основу тога да ли ће предлагач успети да га убеди у оправданост и могућност спровођења обавезног служења војног рока.
Нисам против, али нисам ни за обавезно служење војног рока. Желим прво да се неке непрецизности разјасне, јер се ради о нечијим синовима, објаснио је он, подсећајући да је у војсци био од своје 15. године па до одласка у пензију.
Истиче и да су му војни позив и институција увек у срцу и да је никада неће нападати, нити бити критизер, али ће себи увек дати за право да каже и протумачи све што се ради у вези са војском.
Отишао сам у пензију као остварен официр. Није остало нешто да нисам урадио или да нисам добио што сам очекивао. Нисам отишао разочаран и због тога дајем себи за право да се изјасним о свакој теми која се тиче војске и одбране Србије, закључио је Петковић.
foto BETAPHOTO/PREDSEDNISTVO SRBIJE/DIMITRIJE GOLL
