Руши се „Аграрија“ у Новом Саду: Ништа од уметничког центра, гради се петоспратница са становима

agrarijaizgradnjanovi sadpetospratnicarusenjespomenik kulturestambeni prostor
Други Пишу
новембар 7, 2025

0 коментара

6 мин читања
27

Изменама планске регулације комплекса Земљорадничке задруге „Аграрија“ биће омогућена градња петоспратнице уместо овог објекта.

Измена Плана генералне регулације овог простора комплекса општеградског центра у Ласла Гала 32, односно некадашње немачке Земљорадничке задруге „Аграрија“ (бивши Електролуx), налази се на раном јавном увиду до 7. новембра, пише 021.рс.

Обухват плана подразумева површину од 0,20 хектара, односно целу парцелу на којој се налази главна зграда и неколико мањих објеката.

Претходним планским решењем је овај простор намењен за општеградски центар, али претежно за садржаје као што су култура, уметност, образовање и остале намене општеградског центра комплементарним садржајима културе. Постојећи објекти су се према том плану чували.

Међутим, изменом овог плана се омогућава изградња стамбеног, стамбено-пословног, пословно-стамбеног или чисто пословног објекта.

Ови објекти могу бити максималне висине четвороспратница са поткровљем као петом етажом.

Наводи се и да према документацији Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, унутар граница плана није евидентирано ниједно заштићено културно добро.

Завод је у новембру 2018. године евидентирао овај објекат у Ласла Гала 32 као непокретност која ужива претходну заштиту. Међутим, рок од три године претходне заштите за утврђивање за културно добро је истекао 2021. године.

Рани јавни увид у Концептуални оквир измена и допуна Плана генералне регулације траје до 7. новембра, до када се могу послати примедбе и сугестије.

Подсетимо и да је Град Нови Сад почетком марта прошле године одлучио да прода овај комплекс, површине 2.038 квадрата. Међутим, према подацима из катастра, до продаје ипак није дошло.

„Иницијатива за Аграрију“ покренута је 2018. године, од стране појединаца из рганизација Друштво архитеката Новог Сада, Центар за нове медије куда.орг, Савез удружења ликовних уметника Војводине и Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине.

Циљ иницијативе је био да се установи нови модел коришћења ове заштићене зграде са Градом као власником простора, а кроз конзорцијум који би чинили Град и организације које користе простор. Град је требало да уступи простор комплекса на коришћење у ороченом периоду, а конзорцијум би одржавао простор.

Идеја је била да овај простор буде посвећен локалној уметничкој продукцији, у виду атељеа, специјализованих студија и креативних радионица. Највећи део приземља требало је да заузима заједничка мултифункционална галерија са депоом за збирку уметничких радова.

Представници ове иницијативе били су ти који су покренули тему заштите ове зграде, након чега је Завод за заштиту споменика културе уписао овај комплекс на листу објеката који уживају претходну заштиту од рушења објеката, која је укинута након три године.

Иницијатива је улагала примедбе и на План генералне регулације за ову локацију којим је овде била предвиђена градња петоспратнице, да би измењени план уважио значај објекта за културу, уметност и остале намене општеградског центра. У Плану је наведено да се делови комплекса интегрално чувају и да је за све интервенције потребно добити услове и мере техничке заштите надлежног Завода за заштиту споменика културе.

Акција слања примедби организовали су и Зборови грађана Новог Сада, који траже да се уклони могућност нове градње веће од два спрата и поткровља, као и да се задрже постојећи објекти уз могућност реконструкције и адаптације.

Траже и да се дефинише намена простора као зона културе, уметности и едукације за потребе локалне заједнице, те да се урбанистички заштити комплекс док се не успостави трајна заштита. Уз то, тражи се и уважавање става грађана и иницијативе за оснивање Дома савременог стваралаштва АГРАРИА.

Управна зграда немачке Земљорадничке задруге „Аграрија“ саграђена је 1938. године. Пројектант је био архитекта Оскар Паквер.

foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)

Александар Латас    Данас

Последње