Готово 15.000 људи умрло је 2021. године у Србији због загађења ваздуха, процене су Европске агенције за животну средину (ЕЕА). Према подацима из 2015. године, укупан број превремених смртних случајева од ПМ 2.5 честица и азотних диоксида у Србији износи 10.467.
Такође, подаци Програма заштите ваздуха из исте године показују и да 22.762 деце до 12 година има бронхитис због загађености ваздуха.
Да би се загађење смањило, потребно је донети низ мера, а Еко стража је, како наводе, покренула петицију са захтевом за гашење котларница на мазут и лож уље.
„Под притиском јавности Влада Србије је 2023. године усвојила акциони план за смањење загађења за период од 2022. до 2030. године. Нажалост, за две године није било никаквих конкретних резултата. Решавање проблема аерозагађења захтева читав низ мера, тако да ћемо ми, као организација, уместо „траћења чистог ваздуха“ захтевати већи број конкретних мера и поднети их надлежним институцијама парцијално. Прва мера коју ћемо тражити је гашење котларница на мазут и лож уље и коначна забрана употребе у року од 18 месеци“, наводи се у опису петиције.
Оснивач Еко страже, Бојан Симишић, каже за Н1 да је петиција покренута пре два дана, а да је за око 36 сати прикупљено 4.000 потписа.
„Чекамо да прикупимо 10.000 потписа, а онда ћемо поднети захтеве институцијама – Министарству рударства и енергетике и Министарству за заштиту животне средине“, каже Симишић.
Он је уз петицију објавио и снимак који је забележио на Бањици, насељу у Београду, на ком се с једне стране види густ, црн дим, а у непосредној близини је здравствена установа – Војномедицинска академија (ВМА).
„Налазимо се на Бањици, преко пута фудбалског клуба Рад, а ово што видите горе, то је горионик котла који ради на мазут. А са друге стране улице, налази се болница ВМА. Мазут је требало да буде избачен из употребе 2023. године, али се тај рок стално помера. Знамо какво имамо загађење. Можда не можемо да решимо велике проблеме, као што је излазак угља из термоенергетских погона, али оно што дефинитивно можемо да урадимо јесте да погасимо све котларнице на мазут“, говори Симишић у камеру.
Тешко лож уље ниског квалитета
Како је објаснио, мазут је руски назив за тешко лож уље ниског квалитета.
„То је црна густа маса која се традиционално користи у индустрији, али и за индивидуално грејање. Због велике количине сумпора и високе вискозности ствара карактеристични црни дим, а самим тим и загађење“, истиче оснивач Еко страже.
Како додаје, у једном документарном филму који је приказан у Северној Македонији, објашењено је и да мазут који се користи на Балкану, а уједно и у Србији, представља заправо резидуал гориво које може да се користи само на транспортним бродовима.
Који су захтеви
Позивајући се на претходно усвојене планове, и давно најављене стратегије гашења котларница на мазут, из Еко страже предлажу цео систем мера како би се кампања успешно спровела и како би резултати били мерљиви.
Захтеви су:
– Попис свих котларница на мазут и лож уље у свим јавним установама у државном власништву: болнице, школе, спортски центри, војне зграде, институције, топлана и свих ложишта до 50МW у државном власништву или власништву јавних предузећа (један месец)
– Јавни позив за пријаву свих домова и стамбених заједница ради пописа и пријаву за субвенције за
замену котлова
– Утврђивање средстава и ребаланс буџета за 2024. и обезбеђивање средстава за замену котлова
– Утврђивање одговорности тачније надлежности за додељивање средстава и прављење динамике замене котлова
– Утврђивање тела за контролу злоупотребе средстава
– Заменити бар 50% котлова у првих 9 месеци
– Заменити 100% котлова у периоду од 18 месеци
– Коначно укидање мазута и лож уља као енергента после 18 месеци
– Одређивање надлежног тела за контролу тржишта и казнене мере по истеку пориода од 18 месеци.
Shutterstock/aappp
Драгана Симић Н1
