Gotovo 15.000 ljudi umrlo je 2021. godine u Srbiji zbog zagađenja vazduha, procene su Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Prema podacima iz 2015. godine, ukupan broj prevremenih smrtnih slučajeva od PM 2.5 čestica i azotnih dioksida u Srbiji iznosi 10.467.
Takođe, podaci Programa zaštite vazduha iz iste godine pokazuju i da 22.762 dece do 12 godina ima bronhitis zbog zagađenosti vazduha.
Da bi se zagađenje smanjilo, potrebno je doneti niz mera, a Eko straža je, kako navode, pokrenula peticiju sa zahtevom za gašenje kotlarnica na mazut i lož ulje.
„Pod pritiskom javnosti Vlada Srbije je 2023. godine usvojila akcioni plan za smanjenje zagađenja za period od 2022. do 2030. godine. Nažalost, za dve godine nije bilo nikakvih konkretnih rezultata. Rešavanje problema aerozagađenja zahteva čitav niz mera, tako da ćemo mi, kao organizacija, umesto „traćenja čistog vazduha“ zahtevati veći broj konkretnih mera i podneti ih nadležnim institucijama parcijalno. Prva mera koju ćemo tražiti je gašenje kotlarnica na mazut i lož ulje i konačna zabrana upotrebe u roku od 18 meseci“, navodi se u opisu peticije.
Osnivač Eko straže, Bojan Simišić, kaže za N1 da je peticija pokrenuta pre dva dana, a da je za oko 36 sati prikupljeno 4.000 potpisa.
„Čekamo da prikupimo 10.000 potpisa, a onda ćemo podneti zahteve institucijama – Ministarstvu rudarstva i energetike i Ministarstvu za zaštitu životne sredine“, kaže Simišić.
On je uz peticiju objavio i snimak koji je zabeležio na Banjici, naselju u Beogradu, na kom se s jedne strane vidi gust, crn dim, a u neposrednoj blizini je zdravstvena ustanova – Vojnomedicinska akademija (VMA).
„Nalazimo se na Banjici, preko puta fudbalskog kluba Rad, a ovo što vidite gore, to je gorionik kotla koji radi na mazut. A sa druge strane ulice, nalazi se bolnica VMA. Mazut je trebalo da bude izbačen iz upotrebe 2023. godine, ali se taj rok stalno pomera. Znamo kakvo imamo zagađenje. Možda ne možemo da rešimo velike probleme, kao što je izlazak uglja iz termoenergetskih pogona, ali ono što definitivno možemo da uradimo jeste da pogasimo sve kotlarnice na mazut“, govori Simišić u kameru.
Teško lož ulje niskog kvaliteta
Kako je objasnio, mazut je ruski naziv za teško lož ulje niskog kvaliteta.
„To je crna gusta masa koja se tradicionalno koristi u industriji, ali i za individualno grejanje. Zbog velike količine sumpora i visoke viskoznosti stvara karakteristični crni dim, a samim tim i zagađenje“, ističe osnivač Eko straže.
Kako dodaje, u jednom dokumentarnom filmu koji je prikazan u Severnoj Makedoniji, objašenjeno je i da mazut koji se koristi na Balkanu, a ujedno i u Srbiji, predstavlja zapravo rezidual gorivo koje može da se koristi samo na transportnim brodovima.
Koji su zahtevi
Pozivajući se na prethodno usvojene planove, i davno najavljene strategije gašenja kotlarnica na mazut, iz Eko straže predlažu ceo sistem mera kako bi se kampanja uspešno sprovela i kako bi rezultati bili merljivi.
Zahtevi su:
– Popis svih kotlarnica na mazut i lož ulje u svim javnim ustanovama u državnom vlasništvu: bolnice, škole, sportski centri, vojne zgrade, institucije, toplana i svih ložišta do 50MW u državnom vlasništvu ili vlasništvu javnih preduzeća (jedan mesec)
– Javni poziv za prijavu svih domova i stambenih zajednica radi popisa i prijavu za subvencije za
zamenu kotlova
– Utvrđivanje sredstava i rebalans budžeta za 2024. i obezbeđivanje sredstava za zamenu kotlova
– Utvrđivanje odgovornosti tačnije nadležnosti za dodeljivanje sredstava i pravljenje dinamike zamene kotlova
– Utvrđivanje tela za kontrolu zloupotrebe sredstava
– Zameniti bar 50% kotlova u prvih 9 meseci
– Zameniti 100% kotlova u periodu od 18 meseci
– Konačno ukidanje mazuta i lož ulja kao energenta posle 18 meseci
– Određivanje nadležnog tela za kontrolu tržišta i kaznene mere po isteku porioda od 18 meseci.
Shutterstock/aappp
Dragana Simić N1
