Поводом 2. новембра, Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима, чланице мреже СафеЈоурналистс покренуле су кампању #НеОклевајПријави. Циљ кампање је да се подигне свест о проблему некажњивости напада на новинаре, који је присутан у свим земљама Западног Балкана и да се новинари охрабре и пријаве све врсте напада који су у вези са њиховим радом.
На територији Западног Балкана у последњих 30 година током рата 110 локалних новинара изгубило је животе. У временима без рата, живот је изгубило пет новинара. Само два случаја су решена правоснажном пресудом.
Новинари су због свог посла изложени претњама и нападима, а због малог броја решених случајева, често одустају од пријављивања. Како би охрабрили новнаре да ипак пријаве нападе, СафеЈоурналистс мрежа покренула је кампању #НеОклевајПријави. Од данас ће на сајту СафеЈоурналистс.нет новинари из Албаније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Косова и Србије моћи да пријаве нападе. Поред пријаве, на сајту се могу наћи и информације о контакт особама за новинаре из тужилаштва и полиције за оне државе које их имају.
Иако је у протеклом периоду мали број случајева правоснажно окончан осуђујућим пресудама, јако је важно да новинари не буду обесхрабрени и да наставе да пријављују све врсте напада надлежним институцијама и новинарским удружењима јер само тако се можемо изборити за боље и безбедније окружење.
Такође, битно је да укажемо јавности на значај посла који новинари обављају у јавном интересу како би добили већу подршку, јер новинари су очи и уши демократије, њени чувари и продужена рука грађана.
И новинари широм света се суочавају са претњама по сопствену безбедност. Међународне организације су препознале тај проблем и на разне начине покушавају да побољшају услове у којима они раде. Тако је почетком октобра, Савет Европе покренуо кампању на целом континенту која се води под слоганом „Новинари су важни“ (“Journalists matter”). Главни циљ кампање је унапређење безбедносних услова у којима новинари раде широм Европе, посебно кроз усвајање и спровођење националних акционих планова за заштиту новинара и унапређених правних и институционалних стандарда. Други кључни циљеви кампање су успостављање делотворних правних лекова на националном нивоу за решавање кршења слободе медија, унапређење истраге злочина против новинара и обезбеђивање одговарајућег санкционисања починилаца.
СафеЈоурналистс мрежа позива надлежне органе да предузму све мере у циљу ефикаснијег и бржег процесуирања случајева и на тај начин покажу спремност у борби против некажњивости јер само на такав начин можемо да пошаљемо јасну поруку потенцијалним починиоцима да су напади и претње недопуштени.
Подршка новинарима од стране званичних институција
У свим земљама Западног Балкана постоје механизми које се баве проблемом напада на новинаре. Њихови представници, као и појединци упознати са проблемом напада на новинаре, су ове године изразили своју подршку новинарима:
Србија
„Важно је да новинари, односно медијски радници знају да чим се догоди напад или угрожавање у вези са послом који обављају, одмах пријаве случај надлежним органима, односно да оду у прву полицијску станицу, у надлежно тужилаштво, или да се јаве удружењу новинара који прате нападе на новинаре и сарађују са органима гоњења. Посебно је значајно да се кривична пријава поднесе без одлагања, чиме се омогућава ефикасно обезбеђивање доказа у предметном поступку, имајући у виду да је обавезним упутством Врховног тужиоца одређено да се прва радња мора предузети у року од 48 часова од пријема кривичне пријаве у тужилаштво“, Вања Ћулибрк, јавна тужитељка у Првом основном јавном тужилаштву у Београду и контакт тачка за безбедност новинара
Албанија
„Ћутање о злочинима над новинарима је оно што убија слободу изражавања, достојанство и интегритет новинара. Храбар чин осуде злочина над новинаром који је жртва, даје наду и помаже многима да крену истим путем, са циљем да се не плаше новинари, већ само они против који се оптужују за злодела, а које треба да истражи тужилаштво и суд да их казни.”, Ерида Скендај, извршна директорка” Албанског хелсиншког комитета
„Медијске организације и правосудне институције су стубови где треба пријавити сваки чин који нарушава слободу говора и изражавања!“, Иса Мизирај, новинар.
Босна и Херцеговина
„Кантонално тужилаштвоство Кантона Сарајево је одлучно у предузимању радњи из своје надлежности како би осигирали највећи могући степен заштите новинарске делатности и омогућили новинарима неоматано обављање њихових функција у друштву. Наведена одлучност је изражена и кроз чињеницу да је ово Тужилаштво прво у Босни и Херцеговини именовало контакт особу за новинаре и одредило приоритетни статус овим предметима ради делотворне и ефикасне кривично-правне заштите новинарске професије. Наглашавам да је за откривање и процесурање починитеља кривичних дела почињених на штету новинара од кључне важности да се сваки напад пријави непосредно по његовом дешавању. Позивам све новинаре да било који напад без одлагања пријаве надлежној Полицијској управи или диреткно Кантоналном тужилаштву Кантона Сарајево.”, Дарко Мартинчевић, тужилаци и контак – особа за пријаву напада и пријетњи новинарима у Кантону Сарајево
“Жупанијско Тужилаштво ХНЖ/К Мостар је, на препоруку Високог судског и тужилачког већа Босне и Херцеговине, именовало тужиоца као контакт особу за сигурност новинара у овом Тужилаштву. Тужилаштво позива новинаре из ове Жупаније да пријављују све нападе или претње, било Тужилаштву, било полицијским органима, а које примају због бављења својом делатношћу и ти предмети ће имати приоритет у нашем раду. Контакт тачка – тужилац, стоји на располагању како оштећеним новинарима, тако и новинским организацијама, за упите и информације везане за пријаве у којима су новинари оштећени.”, Јурица Кнезовић, тужилац и контакт особа у Жупанијском тужилаштву Хервеговачко – нереванске жупаније/кантона у Мостару.
Хрватска
„За новинаре и медијске професионалце од највец́е је важности да формално пријаве нападе и друга кривична дела којима могу постати жртве док обављају своје дужности. То је једини начин да новинар, као жртва, буде формално обавештен о свим правима које има као жртва и да се боље носи са физичким и психичким последицама оваквих напада. Кључно је схватити да формално пријављивање може да спречи починиоца да почини кривично дело против других и одвратити га од понављања истог против истог новинара. Штавише, на основу пријаве се може проценити да ли је конкретном новинару или њему блискима потребна заштита од починиоца. У суштини, пријављивање полицији је основ за предузимање радњи“, Ивица Кропек, начелник Одељење општег криминалитета при Управи полиције
„Напад на новинара мотивисан искључиво чињеницом да је новинар, а због своје професије у којој извештава о свим друштвено значајним догађајима, представља директан напад на слободу медија, основно право сваког организованог демократског друштва. Упркос потенцијалном клишеу ове изјаве, то је нешто што, по мом мишљењу, треба упорно понављати када се расправља о овом питању, посебно у јавном дискурсу. Зато сматрам да новинари сваки овакав напад треба да пријаве полицији или другим надлежним државним органима, не само ради себе, већ и да би подигли свест јавности о оваквим појавама. Не мислим само на непосредне физичке пријетње, већ и на све друге облике напада у виду пријетњи, застрашивања или притисака, који могу ометати новинаре у упорном и објективном извјештавању”, судија Крешимир Девчић, портпарол Жупанијског суда у Загребу
Косово
„Напади и претње новинарима подривају слободу говора. Косовска полиција је доследно предузимала правне мере против појединаца умешаних у такве инциденте. Сваки напад или претња медијима/новинарима забрањен је и санкционисан законом. Због тога апелујемо на новинаре да све такве инциденте пријаве органима за спровођење закона. Пријављивањем и постављањем приоритета ових случајева, можемо ефикасно спречити будуће инциденте”, Баки Келани, портпарол Косовске полиције
„Државни тужилац и полиција дужни су да предузму све неопходне радње на откривању починилаца кривичних дела, благовременом спровођењу истраге и процесуирању кривичних дела. Ово осигурава да се одговорни за злочине над новинарима одмах приведу правди. Надаље, дужност државног тужиоца је да да приоритет овим случајевима, те охрабрујемо све новинаре да случајеве насиља над њима без одлагања пријаве Тужилаштву и полицији.”, Башким Зекај, државни тужилац.
Црна Гора
„Као руководилац највећег Основног државног тужилаштва у Црној Гори по броју предмета, укључујући и предмете који се тичу безбедности новинара, изражавам пуну подршку раду на расветљавању ових предмета и залажем се за стварање што сигурнијег амбијента у којем би се новинари несметано бавили својом професијом, што смо и показали у досадашњем раду. Новинарска професија заслужује пуну подршку државног тужилаштва и са ове позиције ћу се и даље залагати за њу.“, Душко Милановић, начелника Основног тужилаштва у Подгорици
„Насиље је неприхватљиво. Пријавите сваку претњу и напад“, Предраг Николић, Члан Комисије за праћење истрага напада на новинаре
Северна Македонија
,,Новинари су стуб слободе изражавања, а њиховом заштитом од напада и других злочина штите се демократска начела читавог друштва. Државно тужилаштво је посвећено заштити слободе говора и кривично гони свакога ко угрози ту слободу.”, Искра Хадји Василева, именовани јавни тужилац из Основног јавног тужилаштва Скопље за праћење предмета везаних за безбедност новинара
,,Ми као Министарство унутрашњих послова предано радимо на обезбеђивању безбедних услова за рад медијских радника. Једна од примарних обавеза сваке институције је да стално ради на обезбеђивању услова за делање новинара и да константно сарађује са медијима.”, Тони Ангеловски, помоћник Министра унутрашњих послова за односе са јавношћу
Подршка међунардних организација
Подршку новинарима из земаља Западног Балкана пружиле су партнерске организације Media Freedom Rapid Response.
,,Да бисмо заштитили слободу штампе и медија, потребно је да имамо прецизну слику о силама које јој прете. Пријављивање напада на новинаре ствара свест о проблему, омогућава циљану подршку, доприноси ефикасним политикама и правним одговорима и шаље јасан сигнал да нападе и претње новинарима и медијским радницима не треба нормализовати или толерисати.”, Media Freedom Rapid Response.(МФРР).
„Ћутати пред било којим обликом агресије значи дати слободу нападачима и новим актима насиља. Пасивност је облик саучесништва у овој спирали насиља. Јавно осуђивање насиља и застрашивања и излагање починилаца кривичном гоњењу је морална дужност. То је једини могући избор за сваког савесног и одговорног новинара.”, Рикардо Гутјерез, генерални секретар ЕФЈ-а.
