На Међународни дан жена, 8. март, SafeJournalists мрежа подсећа да се положај новинарки на Западном Балкану није значајно променио у односу на претходну годину.
И даље се највише напада дешава на интернету, посебно на друштвеним мрежама, где су новинарке поред директних претњи засуте и бројним увредама на основу пола. Сексистичке увреде, мизогени коментари и дуготрајне циљане кампање против новинарки јављају се у свим земљама Западног Балкана. Искусто је показало да је и даље најбоља одбрана изношење претњи у јавност и подршка редакција, новинарских удружења и друштва. Удружење новинара Косова је основало и Мрежу новинарки Косова како би ојачала подршку и заговарање за бољу заштиту новинарки.
Упркос томе што жене чине већину запослених у медијима, оне се и даље суочавају са лошијим положајем, нижим платама и недостатком институционалне подршке када се носе са родно заснованим насиљем и притисцима на радном месту, а многе се боре да уравнотеже захтевне каријере са породичним обавезама.
Прилику да побољша положај новинарки има Хрватска, која је у обавези да до средине 2026. године имплементира Директиву (EU) 2023/970 о јачању примене начела једнаке плате за једнак рад или рад једнаке вредности мушкараца и жена кроз транспарентност плата и механизме извршења.
Ван система одговарајуће заштите остају фриленсерке које и даље немају приступ одређеним правима као што је породиљско одсуство због непостојања уговора о раду.
SafeJournalists мрежа остаје посвећена праћењу, анализирању и извештавању о кршењу права новинарки с циљем заштите њихове сигурности. У оквиру мреже спроводи се регионално истраживање Анализа кршења права новинарки и медијских радница, које има за циљ прикупљање релевантних података и припрему извештаја за квалитативну анализу кршења права новинарки и медијских радница. Извештаји ће садржати и преглед распрострањености родно заснованог насиља у свакој земљи, као и утицаје родно заснованог насиља на новинарке, са посебним фокусом на технологије које олакшавају вршење насиља над женама, улогу медијских послодаваца и медијских организација као одговора на насиље, механизме заштите и ефикасност и законску реформу институција.
Слободни и независни медији не могу постојати без родне равноправности и сигурности за све медијске професионалце. SafeJournalists мрежа позива све надлежне институције, медијске организације, ствараоце јавних политика и јавност да предузму конкретне мере које би допринеле већој безбедности новинарки и побољшале њихове услове рада. Позивамо новинаре, посебно жене, да пријаве сваку претњу коју добију.
Ситуација у региону
Новинарке у Албанији суочавају се са безбедносним ризицима, посебно у виду родно заснованог узнемиравања, онлајн злостављања и циљаних кампања клевета. Оне су несразмерно изложене сексистичким нападима, застрашивању и претњама, често као резултат извештавања о осетљивим темама као што су корупција, организовани криминал и родна права.
У Босни и Херцеговини број новинарки које су доживеле родно засновано насиље или претње повећан је у односу на претходне године. Највећи проблем је немогућност превенције и заштите од напада кроз институционални и правни систем, а због неусклађености законодавства са међународним инструментима.
Иако је у Хрватској од почетка 2025. забележен пад броја напада на новинарке, ситуација је и даље незадовољавајућа. Примећено је да су претње упућене женама често озбиљније природе у односу на оне упућене мушкарцима.
Погоршање положаја новинарки у редакцијама и све већих ризика са којима се суочавају током извештавања посебна је брига на Косову. Током протекле године, услови безбедног извештавања су се погоршали, што је новинарке учинило рањивијим на претње и нападе.
Жене у медијима у Црној Гори и даље су изложене насиљу, дискриминацији и професионалној несигурности. Упркос томе што је у медијима запослен већи број жена у односу на њихове колеге, новинарке се и даље суочавају са неједнаким могућностима, нижим платама и недостатком институционалне подршке.
Новинарке у Северној Македонији суочавају се са бројним изазовима који одражавају светске трендове, али имају и специфичне карактеристике које отежавају њихов професионални рад.
Новинарке у Србији се налазе под тежим облицима напада и притисака у односу на своје колеге новинаре. И даље се највише напада дешава на интернету и посебно друштвеним мрежама, где су поред директних претњи засуте бројним увредама и застрашивању на родним основама, сексизму и другим мизогиним увредама.
Претње на друштвеним мрежама су посебно тешке јер су новинарке најчешће изложене дуготрајном прогањању. Полиција и тужилаштво нажалост не препознају ове нападе, или не штите сигурност на одговарајући начин јер су под огромним утицајем представника власти који су главни покретачи насиља у друштву.
Изложбу „Новинарке у првим редовима“ погледајте на страници
🔗 https://women.safejournalists.net/
Придружите нам се у залагању за безбедност и достојанство новинарки!
