Osam je godina kako smo ostali bez tate, osam godina kako je mama otišla. Teško je imati detinjstvo bez roditelja, ali moramo da odrastemo i postanemo ljudi.
Tako tiho priča Sandra (14) dok joj se suze slivaju niz obraze, ali ih brzo briše da je brat Ljubiša (13) i sestra Tamara (9) ne vide. Troje Tomića, iz valjevskog sela Divci, bez oca Gorana su ostali 2007. pošto je iznenada preminuo u 31. godini.
Četiri meseca kasnije majka ih je napustila i odselila se u Valjevo, pa su staratelji i hranitelji mališana postali očevi roditelji Vladimir i Miroslava. I osam godina posle očeve smrti deca su za njega strahovito vezana i njegove fotografije ne ispuštaju iz ruku.
– Sportista sam na tatu, jer je on igrao u FK Divci. Kako bih voleo da može da me vidi kako ja igram. Znam da bi bio ponosan i zbog toga svaki svoj gol i pobedu posvećujem njemu – priča Ljubiša, talentovani fudbaler valjevskog Krušika.
On, inače ima već 25 medalja, pehara, diploma i priznanja za najboljeg strelca.
PATNJA ZA MAJKOM
Sve znam, sve mogu: Talentovani Ljubiša
Na pomen majke koja ih je napustila deca obaraju pogled i sležu ramenima.
– Nikada nije bila na roditeljskom sastanku, da me je bar videla na maloj maturi. Jednom me je srela sa drugaricama i samo je rekla kako je njeno dete poraslo da me ne bi ni prepoznala – tužno kaže Sandra, dok Ljubiša dodaje da im majka u posetu dođe jednom mesečno, i da im po 1.000 dinara.
– Ali, mi i ne tražimo pare, više bi značilo da zna kako smo, kako učimo, s kim se družimo – dodaje Ljubiša. Sandra, koja je upisala Poljoprivrednu školu na smeru pekara, kaže da „oca neće razočarati“, jer će nastaviti školovanje i posle srednje škole.
– Iako nije sa nama, on nas stalno gleda – kaže najmlađa Tamara i demonstrira svakodnevni ritual troje Tomića, da kada se probude, i pre nego što odu na počinak, poljube sliku voljenog oca.
OČEVA PENZIJA 10.000 DINARA
Činjenica da se izdržavaju od 10.000 dinara očeve penzije i naknade za hranitelje, i da su im staratelji nezaposleni, primorala ih je da budu solidarni i skromni.
– Imamo jedan računar i nikada se ne svađamo kada nekome od nas treba za učenje ili ako neko želi da se igra. Isto je i za televizor, kada Tamara želi da gleda crtane svi to gledamo, kada Ljubiša hoće da gleda fudbal, nas dve mu pravimo društvo – priča Sandra.
Najmlađoj Tamari pomoć oko zadataka
Problem s vidom
Sandra zbog dioptrije od minus 12 uz naočare mora da nosi i sočiva. Ta sočiva moraju da se menjaju jednom mesečno, a uz kapi za oči to mesečno košta 2.000 dinara.
– Jedne naočare sada koristim za sve. Trebalo bi da imam dvoje naočara, jedne da budu samo za čitanje, kako se ne bih mnogo naprezala zbog čega imam česte glavobolje – otkriva Sandra.
Štedi za školu i užinu sestrama
– Deda mi da pare za autobus da odem u Valjevo na trening i da se osvežim da popijem sok, ali ja iskoristim prevoz klupskih drugova koje roditelji voze u ovom pravcu, i ne kupim sok, jer znam da svaki dinar treba sutra za školu i užinu Sandri i Tamari – kaže Ljubiša.
Uključite se u akciju
“Srce za decu”!
Omogućimo deci iz porodice Tomić zdravije uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 – rsd, Societe Generale Srbija, Beograd.
Predrag Vujanac Blic
