NATO agresija, koja je počela 24. marta 1999. godine u 19.45 sati, nije bila milosrdna. Tokom 78 dana i noći bombardovanja, sa oko 30.000 vazdušnih naleta i ispaljenih oko 50.000 razornih projektila, koji su ostavili trajnu štetu na ekosistem, stradalo je oko 2.500 ljudi, a od tog broja 79 dece. Najmlađe žrtve ove nelegitimne agresije bili su: jedanaestomesečna Bojana Tošović, koja je nastradala zajedno sa ocem Božinom u njegovom zagrljaju ležeći na krevetu u svojoj kući u Merdaru, dvogodišnji Marko Simić iz Novog Pazara, koji je stradao sa ocem Vladanom i trogodišnja Milica Rakić iz Batajnice. Ranjeno je više od 6.000 ljudi, a godinama nakon bombardovanja još je bilo žrtava od kasetnih bombi, kojima su obilno zasipali i naseljena mesta, kao i od otrova koji su zagadili okolinu usled NATO bombardovanja industrijskih postrojenja, kao što su trafostanice u kojima je bilo piralena izuzetno kancerogene, mutagene i teratogene supstance. Mnoge od tih supstanci, iz različitih rezervoara, za preradu plastičnih masa, iz pančevačke „Petrohemije“ i drugih postrojenja, završili su u rekama i u zemljištu, nataloženi, ostajući tu da zatrivaju nove generacije i da podsećaju na agresiju NATO alijanse.
Bacala je NATO avijacija i bombe razorne moći, a gađali su i sa krstarećim raketama, i sa punjenjem od osiromašenog uranijuma. A od bombardovanja broj obolelih od raka se enormno povećao i 2015. godine objavljeno je da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora. Profesor doktor Slobodan Čikarić, onkolog i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, smatra da je porast obolelih i umrlih od raka posledica NATO bombardovanja, tokom kojeg je na Srbiju bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma. Tog 24. marta u nekim mestima su se čule sirene za uzbunu, a u nekima i nisu. Prve bombe pale su na teritoriju Kosova i Metohije i nešto severnije, uz današnju Kopnenu zonu bezbednosti – u Prokuplju je gađana kasarna, gde je poginuo vojnik Vojske Jugoslavije (VJ) Boban Nedeljković i kasarna u Kuršumliji u kojoj je poginulo, od dva razorna projektila, 12 pripadnika VJ. Procene gubitaka NATO pakta variraju, a sa izvorima iz alijanse kasnije se saglasila i SRJ, te su zvanični podaci da su oborena svega dva aviona NATO F-117 i F-16, devet bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i četiri velika projektila, a da je veliki broj letelica oštećen ili se srušio nakon dejstava, dok su nezvanične procene bitno drugačije. Najviše civilnih žrtava je bilo u Aleksincu, gradu u kojem su stradale cele porodice, gađani su i Kuršumlija, Surdulica, Niš, Herceg Novi, Beograd, Subotica, Sombor, Leskovac, Novi Sad, Podrgorica, Užice, Pirot i mnogi drugi gradovi, a na Kosovu i Metohiji bilo je najteže. Uništeno je više stotina kilometara pruge i puteva, više desetina hiljada stambenih objekata, gađana je i zgrada RTS-a, 30 odsto energetskih kapaciteta zemlje je uništeno, desetine mostova na kojima su bili ljudi i putnički vozovi, zdravstveni centri, spomenici kulture, škole i privredni objekti, kao i zgrada ambasade Narodne Republike Kine. Povod za ovaj nelegitimni čin agresije na suverenu državu bio je takozvani slučaj Račak, nazvan po mestu na Kosovu i Metohiji, u kojem je 15. januara 1999. godine došlo do akcije policije na razbijanju uporišta i zapleni oružja pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Nadležni organi nisu uspeli da izvrše uviđaj nakon toga i u noći između 15. i 16. januara nisu bili u Račku, a 16. januara su uviđaj izvršili pripadnici Verifikacione misije na čelu sa Vilijamom Vokerom, koji je odmah proglasio da se tu desio masakr, dok su jugoslovenski zvaničnici demantovali tu izjavu.
Formiran je zajednički tim jugoslovenskih i finskih forenzičara, a na konferenciji za novinare 17. marta 1999. godine u Prištini Helena Ranta potvrđuje Vokerovu izjavu, iako godinama kasnije priznaje da je potvrdila Vokerovu izjavu, jer je bila pod pritiskom ovog američkog diplomate i tada šefa misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji. Medijska kampanja se zahuktala i bombardovanje sedam dana kasnije je počelo. Nakon 11 nedelja bombardovanja potpisan je Kumanovski sporazum na vojnom aerodromu kod Kumanova, u Makedoniji. Vojno-tehnički sporazum su potpisali 9. juna general VJ Svetozar Marjanović i policijski general Obrad Stevanović, od strane SRJ, a od strane NATO-a sporazum je potpisao britanski general Majkl Džekson. U Savetu bezbednosti UN je već 10. juna usvojena Rezolucija 1244, kojom se garantuje suverenitet SRJ nad KiM, kao i široka autonomija i suštinska samouprava na KiM. Zadnje bombe bačene su na selo Kololeč u opštini Kosovska Mitrovica oko 13.15 sati, a tek sa početkom povlačenja snaga Vojske Jugoslavije sa KiM Havijer Solana, tadašnji generalni sekretar NATO-a, saopštio je zvaničnu obustavu bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.
Vojska Jugoslavije je u fazama napuštala svoju teritoriju KiM, a sa njom i policija i narod. Na Kosovo i Metohiju ušle su trupe KFOR-a, kao jedinica OUN pod komandom NATO-a i UNMIK-a, koja je preuzela poslove civilne administracije, a oko 230.000 Srba, Roma i ostalih nealbanaca napustilo je prostor KiM, dok je pod upravom međunarodnih snaga kidnapovano 1.500 ljudi, a doselilo se oko 800.000 Albanaca koji nikada nisu živeli u srpskoj južnoj pokrajini.
Na Gazimestanu
Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni ko vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka. Zaljuljano carstvo survalo se s vama… Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna. Kosovski junaci zasluga je vaša Što poslednji beste. U krvavoj stravi, Kada trulo carstvo oružja se maša, Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi. Danas nama kažu, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas je zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše opasnosti plaše. Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli Danas, taj te voli, jer zna da si mati, Jer pre nas ni polja ni krševi goli, Ne mogoše nikom svesnu ljubav dati! I danas kad dođe do poslednjeg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja ću dati život, otadžbino moja, Znajući šta dajem i zašto ga dajem.
Milan Rakić
Snežana Nedić
