Новогодишње празнике у Србији обележио је до сада најгори период загађења ваздуха ове сезоне. Иако се често наводи другачије, највећи извор емисија ПМ 2,5 нису домаћинства, већ термоелектране на угаљ.
Прекомерно загађење, а посебно честицама ПМ 2,5 које су најопасније по здравље, било је забележено на готово свим мерним станицама у земљи. У одређеним градовима, честично загађење било је и до 10 и више пута веће од дозвољених граница, а нездрави, кисели ваздух могао је и да се види и помирише.
Аутори већег броја публикованих научних и стручних анализа сагласни су у следећем: у Србији су највећи извор емисија ПМ 2,5 – термоелектране на угаљ, па тек онда следе домаћинства, иако се годинама наводе обрнути подаци.
Кисели ваздух
Годинама се у извештајима Агенције за заштиту животне средине (СЕПА) наводи да је главни узрочник загађења ваздуха топлане снаге мање од 50 МW и индивидуална ложишта, међутим, како наводе домаћи научници ради се о миту који је могуће разоткрити знањем из хемије.
„Најзначајнији извор за суспендоване честице ПМ 10 и ПМ 2,5 су топлане снаге мање од 50 МW и индивидуална ложишта… Из овог сектора потиче 61% свих националних емисија суспендованих честица ПМ 10 односно 77% суспендованих честица ПМ 2,5, док из сектора Производња електричне и топлотне енергије је од 3 до 5%“, наводи се у извештају СЕПА за 2023. годину.
Мерења СЕПА јесу тачна али закључак не
Приликом мерења, када се говори о изворима загађења, СЕПА се ослања на мерења на самим изворима.
Загађујућих честица у атмосфери деле се на примарне и секундарних честица. Примарне су оне које се из извора емитују као честице, док су секундарне оне које се испрва емитују у облику гаса, али тек кроз хемијски процесе у атмосфери постају ПМ честице.
Сумпорни и азотни гасови су посебно потентни као извори секундарних честица ПМ 2,5.
Зашто лети нема загађења
Лети када такође раде термоелектрана, немамо загађење, јер су тада високе температуре, па сумпор диоксид пре него што направи ПМ честицу оде у горњи део атмосфере.
Велики удео секундарних честица у загађењу ваздуха показују и конкретне студије које су рађене у Србији, као што је студија објављена 2020. године у часопису Енвиронментал Сциенце анд Поллутион Репорт, а коју су водили истраживачи из више домаћих истраживачких институција – Институт за физику, Нуклеарни институт Винча, Технолошко-металуршки факултет, Факултет за физичку хемију, пише сајт клима101.
Како је показала ова студија, током које су рађене анализе састава и порекла честица ПМ 2,5 у околини Београда, за 14,5% честица ПМ 2,5 кривац је било сагоревање биомасе, а извор 28,8% честица били су „секундарни сулфати“.
У питању је двоструко већи удео, а подсећамо да су термоелектране убедљиво највећи емитер сумпор диоксида у Републици Србији, што потврђују и извештаји које нуди СЕПА, а по којима су термоелектране на угаљ извор око 92% сумпор-диоксида у нашем ваздуху.
Тако су се око Нове године погодили „идеални“ временски услови – релативно хладно, а суво време без ветра, повишеног ваздушног притиска и повећане релативне влажности ваздуха.
Ипак, индивидуална ложишта у домаћинствима, где се користе стара грејна тела и лоши енергенти, од сировог угља до дрва и отпада, и даље су значајан извор загађења – до око петине укупних количина ПМ 2,5 долази из домаћинстава у Србији.
Досадашња мерења у Србији показују да је годишња „нормална“ концентрација ПМ 2,5 већа од граница које препоручује Европска унија у сваком посматраном граду, и на сваком мерном месту у земљи.
Foto N1
