Novogodišnje praznike u Srbiji obeležio je do sada najgori period zagađenja vazduha ove sezone. Iako se često navodi drugačije, najveći izvor emisija PM 2,5 nisu domaćinstva, već termoelektrane na ugalj.
Prekomerno zagađenje, a posebno česticama PM 2,5 koje su najopasnije po zdravlje, bilo je zabeleženo na gotovo svim mernim stanicama u zemlji. U određenim gradovima, čestično zagađenje bilo je i do 10 i više puta veće od dozvoljenih granica, a nezdravi, kiseli vazduh mogao je i da se vidi i pomiriše.
Autori većeg broja publikovanih naučnih i stručnih analiza saglasni su u sledećem: u Srbiji su najveći izvor emisija PM 2,5 – termoelektrane na ugalj, pa tek onda slede domaćinstva, iako se godinama navode obrnuti podaci.
Kiseli vazduh
Godinama se u izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) navodi da je glavni uzročnik zagađenja vazduha toplane snage manje od 50 MW i individualna ložišta, međutim, kako navode domaći naučnici radi se o mitu koji je moguće razotkriti znanjem iz hemije.
„Najznačajniji izvor za suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5 su toplane snage manje od 50 MW i individualna ložišta… Iz ovog sektora potiče 61% svih nacionalnih emisija suspendovanih čestica PM 10 odnosno 77% suspendovanih čestica PM 2,5, dok iz sektora Proizvodnja električne i toplotne energije je od 3 do 5%“, navodi se u izveštaju SEPA za 2023. godinu.
Merenja SEPA jesu tačna ali zaključak ne
Prilikom merenja, kada se govori o izvorima zagađenja, SEPA se oslanja na merenja na samim izvorima.
Zagađujućih čestica u atmosferi dele se na primarne i sekundarnih čestica. Primarne su one koje se iz izvora emituju kao čestice, dok su sekundarne one koje se isprva emituju u obliku gasa, ali tek kroz hemijski procese u atmosferi postaju PM čestice.
Sumporni i azotni gasovi su posebno potentni kao izvori sekundarnih čestica PM 2,5.
Zašto leti nema zagađenja
Leti kada takođe rade termoelektrana, nemamo zagađenje, jer su tada visoke temperature, pa sumpor dioksid pre nego što napravi PM česticu ode u gornji deo atmosfere.
Veliki udeo sekundarnih čestica u zagađenju vazduha pokazuju i konkretne studije koje su rađene u Srbiji, kao što je studija objavljena 2020. godine u časopisu Environmental Science and Pollution Report, a koju su vodili istraživači iz više domaćih istraživačkih institucija – Institut za fiziku, Nuklearni institut Vinča, Tehnološko-metalurški fakultet, Fakultet za fizičku hemiju, piše sajt klima101.
Kako je pokazala ova studija, tokom koje su rađene analize sastava i porekla čestica PM 2,5 u okolini Beograda, za 14,5% čestica PM 2,5 krivac je bilo sagorevanje biomase, a izvor 28,8% čestica bili su „sekundarni sulfati“.
U pitanju je dvostruko veći udeo, a podsećamo da su termoelektrane ubedljivo najveći emiter sumpor dioksida u Republici Srbiji, što potvrđuju i izveštaji koje nudi SEPA, a po kojima su termoelektrane na ugalj izvor oko 92% sumpor-dioksida u našem vazduhu.
Tako su se oko Nove godine pogodili „idealni“ vremenski uslovi – relativno hladno, a suvo vreme bez vetra, povišenog vazdušnog pritiska i povećane relativne vlažnosti vazduha.
Ipak, individualna ložišta u domaćinstvima, gde se koriste stara grejna tela i loši energenti, od sirovog uglja do drva i otpada, i dalje su značajan izvor zagađenja – do oko petine ukupnih količina PM 2,5 dolazi iz domaćinstava u Srbiji.
Dosadašnja merenja u Srbiji pokazuju da je godišnja „normalna“ koncentracija PM 2,5 veća od granica koje preporučuje Evropska unija u svakom posmatranom gradu, i na svakom mernom mestu u zemlji.
Foto N1
