Zaposlenici u diplomatskom predstavništvu Italije, poslodavac socijalno osiguranje uplaćivao na minimalnu zaradu
POREZE i doprinose za svoje zaposlene u Srbiji ne plaćaju čak ni pojedina predstavništva stranih zemalja. U Ambasadi Italije, na poziciji konzularni saradnik, skoro 13 godina radila je Beograđanka Jasmina Stojanović. U stvarnosti je bila zvanični prevodilac, zarađivala više od 1.000 evra mesečno, a poslodavac, država Italija, uplaćivala joj je doprinose na – minimalac!
Jasmina se u Ambasadi zaposlila u oktobru 1998. godine. Platu je u početku dobijala na ruke. Preko banke su počele isplate tek 2008. godine. U njenom ugovoru, jasno stoji pun iznos koji prima. Dok je primala više od 13.000 evra godišnje plate, Ambasada je na ime doprinosa uplaćivala 22.145 dinara godišnje. Koliko sledi za zaradu od 5.661 dinar mesečno, odnosno oko 66.000 dinara godišnje.
– U istoj situaciji je bilo i ostalo lokalno stanovništvo među zaposlenima – objašnjava Jasmina Stojanović. – Mi smo znali činjenice. To se vidi iz ugovora, ali smo mi mislili da oni imaju zakonsko pravo na to. Ja sam filolog. Tada sam tek završila fakultet. Verovala sam da rade po zakonu. Kasnije, kada bi neko od nas pokušao da razgovara sa nadređenima na tu temu, uvek su nam odgovarali da ako mi nećemo to da prihvatimo, ima ko hoće.
Bečka konvencija, koja reguliše konzularne odnose, propisuje da se angažovano lokalno stanovništvo, državljani zemlje domaćina, osiguraju u skladu sa domaćim zakonima. Te obaveze su ambasade oslobođene u slučaju angažovanja stranih državljana, pošto se njima osiguranje izmiruje u domovini. Slično je i sa pitanjem izbegavanja dvostrukog oporezivanja. Za srpske državljanje i rezidente, porezi se ne plaćaju u drugoj zemlji, tako da ne mora da se izbegava dvostruki namet.
Posledicu ovakvog odnosa prema lokalnim zaposlenicima Jasmina je osetila u momentu kada je otišla na porodiljsko odsustvo. Tokom svih 12 meseci primala je – 15.000 mesečno, i to često sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci. Ispostavilo se da je Ambasada Italije Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu Grada Beograda kao dokaz o njenim primanjima dostavila obračun zarada po kome ona zarađuje 15.804 dinara mesečno. Obračun koji je uredno dobijala iz Ambasade, za isti period pokazuje da joj je mesečna plata – 1.370 evra.
– Oni su falsifikovali podatke o mojim primanjima – kaže Jasmina Stojanović. – A nadležni u Sekretarijatu su bili dužni da te podatke provere, tako kaže zakon. Oni to nisu učinili, tako da su saučesnici u ovom prekrašaju. Sve sam to istrpela, ali sam kada sam otišla iz Ambasade, 2011. godine, rešila da isteram stvar. Tako sam i došla do svih papira u Sekretarijatu i videla da su poslali lažne podatke. Pokrenula sam spor pred rimskim sudom što su me plaćali kao administrativnog radnika, a bila sam zvanični prevodilac. Podnela sam krivičnu prijavu protiv N. N. lica koje je u Ambasadi falsifikovalo podatke o mojim platama i zahtev za mirno rešavanje spora sa nadležnima u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu jer nisu proverili podatke. Prijavu sam ponela i Poreskoj upravi.
INSPEKTORAT ZA RAD
INSPEKTORAT za rad, nažalost, nema mogućnosti da reaguje na žalbe zaposlenih u stranim diplomatsko- konzularnim predstavništvima.
– Nemamo nikave ingerencije nad njima jer su to praktično teritorije tih država – objašnjava Maja Ilić, načelnik Odeljenja za studijsko analitičke poslove Inspektorata za rad. – Ne možemo da vršimo nadzor, niti da reagujemo na osnovu žalbi. U takvim slučajevima, zaposleni mora da se obrati Ministarstvu spoljnih poslova i eventualni problem mora da se reši preko njih. U praksi zaista nismo ni imali žalbe.
ZBOG UTAJE I ZATVOR PORESKI inspektori su tokom 2015. godine podneli 327 krivičnih prijava protiv poreskih obveznika koji su zaposlenima isplaćivali zarade bez obračuna i uplate pripadajućih poreza i doprinosa ili sa obračunom na manji iznos od stvarno isplaćene zarade. – Razlika se isplaćuje u gotovini na “ruke” – objašnjavaju u Poreskoj upravi. – Reč je uglavnom o privrednim društvima i među njima nema državnih institucija. Kazna za poresku utaju, u iznosu većem od 150.000 dinara, za ovlašćeno lice privrednog društva je od šest meseci do 10 godina zatvora i adekvatna novčana kazna.
S. BULATOVIĆ Novosti
