Више од 250 случајева СЛАПП (Стратегиц Лаwсуитс Агаинст Публиц Партиципатион) тужби забележено је у Европи у протеклих годину дана, а Србија је у друштву 35 европских држава заузела десето место.
СЛАПП (Strategic Lawsuits Against Public Participation), односно стратешке тужбе против јавног иступања, како прецизирају у Грађанским иницијативама, означавају тужбе које су усмерене као притисак на медије и појединце да би их одвратили од критичког иступања.
Циљ тужиоца није да добије обештећење и правду на суду већ да заплаши туженог, изложи га трошку док не одустане од даљег писања и извештавања.
ЦАСЕ коалиција упозорава да су најчешће мете СЛАПП тужби новинари, медијске организације, уредници, активисти и НВО, а да их најчешће покрећу они на позицијама моћи, односно, компаније и политичари, преноси портал „Аутономија“.
Допуњени Извештај коалиције показује да је у протеклих годину дана у Европи поднето 250 нових СЛАПП тужби, као и да је на врху убедљива Пољска са 128 СЛАПП тужби, након чега следе Малта са 88 и Француска са 76.
Између осталог, у Извештају се наводи да је у Србији забележено 28 СЛАПП тужби, што јој је обезбедило четврто место у региону, будући да су испред ње Хрватска са 54 случаја, Босна и Херцеговина са 43, као и Словенија са 42.
У Северној Македонији регостровано је пет случајева, док једино у Црној Гори нема регистрованих оваквих тужби.
Демократско назадовање
Истраживачица на Европском универзитетском институту ЕУИ (Еуропеан Университy Институте) Паулина Милевска, из Пољске, у разговору за Аутономију истиче да су СЛАПП тужбе у њеној земљи важан алат у борби владајуће партије против независних медија и активиста, као и свих који износе другачије мишљење и критике на рачун власти.
Иначе, она је недавно истраживала и поредила ситуације у Пољској, Мађарској и Словенији, јер су све три земље, иако чланице Европске уније, прошле кроз процес такозваног „демократског назадовања“.
Милевска истиче да, према подацима Фрееедом Хоусе-а, Мађарска више није препозната као демократска земља, док је Пољска држава са полу-консолидованом демократијом.
Када је почела своје истраживање, напомиње Милевска, Словенија је била под владом Јанеза Јанше и било је великих страховања да ће пратити Пољску и Мађарску, јер су забележени бројни различити напади владе на независну штампу, међу којима и СЛАПП тужбе.
Међутим, наставља, након демократских промена и одласка Јанше ситуација је донекле побољшана, док у Пољској и Мађарској, према њеној оцени, и даље постоје велике претње демократији. СЛАПП тужбе су само један од алата у борби против демократије.
Због тога се, како истиче, СЛАПП поступци у Пољској и Мађарској не могу посматрати само као претње моћника у случајевима када им се нешто не свиђа, већ пре као метод који се користи за уништавање независних медија.
„У Мађарској су Фидес и Виктор Орбан успели да преузму већи део независних медија, да ли тако што су их купили или уништавајући их економски, на пример одузимајући им државни маркетинг и слично. То не значи да у Мађарској нема СЛАПП тужби, има их, али због тога што су се други алати показали као успешни и лаки за коришћење с циљем уништења независних медија, мање се користе СЛАПП тужбе“, указује Милевска.
У Пољској се овакав приступ није показао превише успешним за Јарослава Качињског, додаје, па су више почели да користе СЛАПП.
„У ситуацији смо да највећи дневни лист „Газета Виброча“ има тренутно преко 90 СЛАПП тужби покренутих од стране Министарства правде, лично Јарослава Качињског и функционера партије Право и Правда (ПиС)“, истиче Паулина Милевска.
Foto Martin Bureau/AFP
