Više od 250 slučajeva SLAPP (Strategic Lawsuits Against Public Participation) tužbi zabeleženo je u Evropi u proteklih godinu dana, a Srbija je u društvu 35 evropskih država zauzela deseto mesto.
SLAPP (Strategic Lawsuits Against Public Participation), odnosno strateške tužbe protiv javnog istupanja, kako preciziraju u Građanskim inicijativama, označavaju tužbe koje su usmerene kao pritisak na medije i pojedince da bi ih odvratili od kritičkog istupanja.
Cilj tužioca nije da dobije obeštećenje i pravdu na sudu već da zaplaši tuženog, izloži ga trošku dok ne odustane od daljeg pisanja i izveštavanja.
CASE koalicija upozorava da su najčešće mete SLAPP tužbi novinari, medijske organizacije, urednici, aktivisti i NVO, a da ih najčešće pokreću oni na pozicijama moći, odnosno, kompanije i političari, prenosi portal „Autonomija“.
Dopunjeni Izveštaj koalicije pokazuje da je u proteklih godinu dana u Evropi podneto 250 novih SLAPP tužbi, kao i da je na vrhu ubedljiva Poljska sa 128 SLAPP tužbi, nakon čega slede Malta sa 88 i Francuska sa 76.
Između ostalog, u Izveštaju se navodi da je u Srbiji zabeleženo 28 SLAPP tužbi, što joj je obezbedilo četvrto mesto u regionu, budući da su ispred nje Hrvatska sa 54 slučaja, Bosna i Hercegovina sa 43, kao i Slovenija sa 42.
U Severnoj Makedoniji regostrovano je pet slučajeva, dok jedino u Crnoj Gori nema registrovanih ovakvih tužbi.
Demokratsko nazadovanje
Istraživačica na Evropskom univerzitetskom institutu EUI (European University Institute) Paulina Milevska, iz Poljske, u razgovoru za Autonomiju ističe da su SLAPP tužbe u njenoj zemlji važan alat u borbi vladajuće partije protiv nezavisnih medija i aktivista, kao i svih koji iznose drugačije mišljenje i kritike na račun vlasti.
Inače, ona je nedavno istraživala i poredila situacije u Poljskoj, Mađarskoj i Sloveniji, jer su sve tri zemlje, iako članice Evropske unije, prošle kroz proces takozvanog „demokratskog nazadovanja“.
Milevska ističe da, prema podacima Freeedom House-a, Mađarska više nije prepoznata kao demokratska zemlja, dok je Poljska država sa polu-konsolidovanom demokratijom.
Kada je počela svoje istraživanje, napominje Milevska, Slovenija je bila pod vladom Janeza Janše i bilo je velikih strahovanja da će pratiti Poljsku i Mađarsku, jer su zabeleženi brojni različiti napadi vlade na nezavisnu štampu, među kojima i SLAPP tužbe.
Međutim, nastavlja, nakon demokratskih promena i odlaska Janše situacija je donekle poboljšana, dok u Poljskoj i Mađarskoj, prema njenoj oceni, i dalje postoje velike pretnje demokratiji. SLAPP tužbe su samo jedan od alata u borbi protiv demokratije.
Zbog toga se, kako ističe, SLAPP postupci u Poljskoj i Mađarskoj ne mogu posmatrati samo kao pretnje moćnika u slučajevima kada im se nešto ne sviđa, već pre kao metod koji se koristi za uništavanje nezavisnih medija.
„U Mađarskoj su Fides i Viktor Orban uspeli da preuzmu veći deo nezavisnih medija, da li tako što su ih kupili ili uništavajući ih ekonomski, na primer oduzimajući im državni marketing i slično. To ne znači da u Mađarskoj nema SLAPP tužbi, ima ih, ali zbog toga što su se drugi alati pokazali kao uspešni i laki za korišćenje s ciljem uništenja nezavisnih medija, manje se koriste SLAPP tužbe“, ukazuje Milevska.
U Poljskoj se ovakav pristup nije pokazao previše uspešnim za Jaroslava Kačinjskog, dodaje, pa su više počeli da koriste SLAPP.
„U situaciji smo da najveći dnevni list „Gazeta Vibroča“ ima trenutno preko 90 SLAPP tužbi pokrenutih od strane Ministarstva pravde, lično Jaroslava Kačinjskog i funkcionera partije Pravo i Pravda (PiS)“, ističe Paulina Milevska.
Foto Martin Bureau/AFP
