Слобода медија у Србији постоји само у искрицама, а новинарима који воде рачуна о јавном интересу и критички промишљају недоступни су званичници, што је део стратегије власти која надзире, прети и етикетира новинаре, речено је данас на конференцији Центра за антиауторитарне студије о слободи медија у земљи 2018. године.
Новинарка недељника НИН Весна Малишић рекла је на скупу у београдском Медија центру да власт у Србији држи под контролом главни медијски простор, а да против оно мало слободних новинара које не може да ућутка производи афере, плаши их, прети им, баца на њих Молотовљеве коктеле, шаље ботове на њих и уцењује их рачунајући да сви имају праг издржљивости и бригу за сопствену породицу.
„То је власт која није способна да одговори на неко критичко питање. Укинули су питање као основни алат новинарске професије. Конференција за новинаре се представља као замена за редовну комуникацију новинара и политичара, а онда су питања платформа да кажу шта им падне на памет, јер не постоји друго питање, а постоје плаћена и наручена питања“, казала је Весна Малишић.
Према њеним речима, власт етикетира, измишља и лаже како би бирачко тело поверовало у то да су они добри.
„Стално стварају поделу на они и ми“, казала је она и додала да власт вади људе са друштвених мрежа које су једини слободан простор на којем и „склоњени“ могу да се огласе, па се онда на националним телевизијама обрачунавају са њима.
Весна Малишић је казала да тренутно влада атмосфера у којој се сви осећају као надзирани и да насиље, као и етикетирање прете свакоме.
„Имамо вешту власт која је разумела како се дели медијски простор и одлучила да остави један мали простор слободе, која ће им пред светом бити изговор и легитимација да постоји слободна реч. Све што је данас слободно не представља ни 0,1 одсто слободе. Остављени су Н1 као телевизија коју осам одсто Београђана може да види, недељници НИН, Време, Недељник и дневни лист Данас, који сви заједно имају тираж 10 пута мањи него један таблоид“, истакла је она.
Према њеним речима, и тако мали и сведени на малу меру толико нервирају власт „која не подноси ниједну једину критичку вест“.
Додала је да то што власт не жели да се јавља и даје интервјуе за новине и телевизије које сматра критичким представља део стратегије владања.
„Сви људи који критички мисле протерани су из простора у којем они вршљају. Да би имали изговор за то они не долазе код ових других. То је перфидна стратегија владања“, казала је Весна Малишић.
Новинарка Антонела Риха рекла је да више не ради новинарски посао, јер не постоји редакција у којој може да ради тај посао у пуном смислу, те да повремено пише за неке сајтове.
„Слободу медија у Србији имамо само у искрицама“, оценила је Антонела Риха.
Данас ми се чини да је нестао занат, јер је у великој мери нестао професионализам и пласирају се етикете и оптужбе медија под контролом власти, оценила је Антонела Риха.
„Јако пуно новинара моје генерације нема где да ради, јер нема довољно медија у којима може да се ради. На тржишту имате велики број новинара који су добили отказ или су се редакције гасиле“, казала је Антонела Риха.
Упитана о етикетирању новинара који су критички промишљају као опозиционих, Анотнела Риха је то оценила погрешним јер се новинари баве новинарством и нису политичари, те да полазе од заната односно чињеница.
„Полазите од заната – шта, где и када се десило. То је оно што вас штити од даље интерпретације. Новинар може у коментару да искаже своје мишљење али у односу на јавни интерес, а не у односу на то да воли ову или ону страну“, казала је она.
Додала је да је била новинар и у време Зорана Ђиндјића и Војислава Коштунице, да су јој замерали зашто то и тако пита, али да тада није осећала последице тога, као што је то случај данас и што је био случај ’90-тих година прошлог века када је четири пута остајала без посла.
Новинарка недељника Време Јована Глигоријевић казала је да колико год се трудили да раде професионално ипак раде непрофесионално, јер се друга страна не може добити.
„Онда нам лепе етикету ‘опозициони новинари’. Ја не могу да добијем другу страну, стално слушам вику, дреку пи-арова и супштање слушалице“, казала је она.
Представник Центра за антиауторитарне студије Ратко Николић казао је да постоји консензус међународних организација око тога да су новинарске слободе у Србији у паду у протеклих годину дана углавном због повећаног броја напада на новинаре који нису адекватно процеусирани и агресивних кампања које воде таблоиди.
Представник Фридрих Науман Фондације Рубен Дикоф (Рубен Дикхоф) указао је на важност слободе медија рекавши да када се она једном изгуби онда се све руши и нестаје.
„Ја као Немац то могу ка кажем. Ми у Немачкој смо то доживели у тоталитарним режимима“, казао је Дикоф и додао да су медији у региону стално под претњом.
Слобода медија је важна због информисања јавности, оценио је Дикоф и додао да је за говор истине потребна подршка целог друштва и заједнице.
