Док блокирана првостепена пресуда за паљење куће новинара Милана Јовановића три месеца тавори у суду, Драгољуб Симоновић, бивши председник Општине Гроцка, неправоснажно осуђен на четири године затвора за то злодело, ових дана увесељава или саблажњава (како кога) интернет публику посредством Јутјуб канала Славија инфо.
За само један дан више од 53.000 људи погледало је интервју у коме Симоновић, поред других експлозивних ствари, каже да је паљење куће била телевизијска монтажа, јер, тврди, није изгорела кућа, него гаража.
Самоуверено најављује и укључивање у трку за градоначелника Београда, што говори да издржавање казне није на његовој агенди. Ко још води предизборну кампању из затвора?
Интервју је, уз то, зачињен и бројним увредама на рачун новинара и медија, из већ познатог репертоара са суђења у Другом основном суду.
Шта омогућава овакву самоувереност бившег високог функционера Српске напредне странке?
Поред читавог сплета партијско-коруптивних околности и личних карактеристика, незанемарљив ветар у леђа представља и чињеница да првостепена пресуда није делотворна док не постане правоснажна.
А између пресуде и правоснажности испречиле су се одмах на старту – поштанске повратнице. Тачније, то што их нема.
Изгубљене поштанске повратнице
Нема дилеме да су све странке у процесу добиле пресуду, јер су на њу написане жалбе. Недостаје, међутим, потврда да су жалбе написане правовремено, јер нема поштанских повратница које сведоче о датуму кад су странке у поступку примиле пресуду и да ли су се жалиле на време.
Истражује се да ли су изгубљене или никада нису ни стигле. Без њих се даље не може.
Пресуда, која је многима улила краткотрајну веру да су злочини против новинара кажњиви, већ три месеца је блокирана у суду и не може чак да уђе ни у процедуру, која, ни иначе, није брз процес. До половине априла пресуда је била на писарници јер није било судије да је преузме, а сада је закочена “недокучивим путевима“ Поште Србије.
Процедура коју једна пресуда мора да прође наизглед је врло једноставна, мада најчешће није ни брза ни ефикасна. Суд је дужан да пресуду проследи свим странама, затим прикупи жалбе на пресуду, евентуално и одговоре на све жалбе, и тако спакован пакет упути Апелационом суду.
Апелација размотри жалбе и може да их одбаци и одмах потврди пресуду. Уколико уважи једну или све жалбе, предмет се враћа на поновни поступак, који може да траје колико и првостепени. Па поново жалбе, поново апелација.
За то време окривљени је слободан, може да се бави и предизборним кампањама, док жртва не може да очекује обештећење – ни морално ни материјално.
Пет жалби на пресуду, али без потврде о поштовању рокова
И поред уверавања, која је Цензоловка још у априлу добила из суда, да ће током маја предмет паљења куће новинара Милана Јовановића бити комплетиран свиме што је формално потребно да би пресуда била упућена у Апелациони суд, то се није догодило.
Парадоксално, поштанске повратнице одлучују о судбини ванредно значајне пресуде за безбедност и слободу новинара у Србији, пресуде којом се у међународним организацијама и институцијама оцењује степен демократије и слободе у Србији.
Средином априла Цензоловка је добила од суда информацију да је стигло чак пет жалби на пресуду, и то од Симоновића, његова два адвоката Ивице Вуковића и Игора Гостиљца, адвокатице другоосуђеног Зоре Добричанин Никодиновић и од заменика тужиоца Предрага Миловановића, који је недавно онемогућен да даље заступа оптужницу.
Суд онемогућио да Јовановићева адвокатица добије жалбе одбране
Иако је судија задужена за овај важан предмет Сања Вујачић, која га је наследила после одласка судије Славка Жугића у пензију, била дужна да све жалбе проследи оштећенима – Милану Јовановићу и његовој супрузи Јели Дељанин, односно њиховој адвокатици, она то није урадила.
Суд је оштећенима проследио само жалбу тужилаштва, иако је био дужан да им проследи све као странкама у поступку. Адвокатици Матић је, поред тога, било омогућено да види жалбе одбране, али, зачудо, не и да их копира.
“Видела сам све жалбе, али није ми још одобрено да их копирам“, рекла је адвокатица Матић за Цензоловку и најавила одлазак код судије Вујачић.
Портпаролку Другог основног суда, судију Ирину Ковачевић питали смо, између осталог, шта све недостаје да би судија Сања Вујачић пресуду за Симоновића и остале (случај паљења куће новинара Милана Јовановића), заједно са жалбама проследила у Апелациони суд. Одговор до сада нисмо добили.
Неки од најзначајнијих судских процеса у Србији, као што су они против Мирјане Марковић или Станка Суботића Цанета, “пали су“ у предугачкој процедури и застарели захваљујући техничким стварима, отезању суда да ефикасно доведе до правоснажне пресуде, стварима које подсећају на случај нестанка поштанских повратница.
Током овог процеса већ смо присуствовали бројним покушајима адвоката одбране и окривљених да успоре процес. Почев од неодазивања на прво рочиште у априлу 2019. године, па до недолажења и одлагања суђења чак пет пута због Симоновићеве зубобоље, пред крај суђења.
Кућа новинара Милана Јовановића запаљена је у ноћи 12. децембра 2018. године док су он и његова супруга Јела Дељанин спавали. “Молотовљев коктел“ бачен је на гаражу која чини целину са кућом и ватра се врло брзо са гараже проширила, а новинар и његова супруга једва су избегли смрт у буктињи која им је прогутала животну имовину. Остали су без дома, што је и наглашено у пресуди судије Славка Жугића. Трајно им је нарушено здравље.
У обнови куће помогли су им добровољни прилози које је највећим делом прикупила Славко Ћурувија фондација, али не и држава. Одштету за претрпљену материјалну штету Милан Јовановић и Јела Дељанин не могу да траже све док пресуда није правоснажна.
Неправоснажно, као главни подстрекач на злочин осуђен је Драгољуб Симоновић, као један од организатора бивши полицајац Владимир Михаиловић, а као непосредни извршилац Александар Маринковић, који је у бекству дочекао пресуду.
НАСТАВАК ПОСТУПКА ПРОТИВ ИГОРА НОВАКОВИЋА 24. ЈУНА
Првостепени поступак обележен је опструкцијама адвоката одбране који су вређали судију, тражили његово изузеће, у једном тренутку и изузеће “целе Палате правде“ (адвокатица Зора Добричанин Никодиновић), изузеће заменика тужиоца, као и Другог основног тужилаштва.
Судија Славко Жугић најавио је на крају суђења да ће покренути поступке против адвоката одбране ради заштите интегритета суда, али и личног интегритета. У јеку најжешће опструкције, адвокат једног од окривљених, зеленаша Игора Новаковића, није дошао на рочиште, а судија Жугић је, уместо да поново одложи суђење, одлучио да предмет против Новаковића издвоји.
Новаковићев адвокат Горан Пејић, који је на претходном рочишту већ био најавио да неће доћи, послао је оправдање са образложењем да је наводно у самоизолацији јер је неко из његове адвокатске канцеларије био у контакту са оболелим од ковида. Судија је то оправдање одбацио као неуверљиво.
Због тога првостепеном пресудом није обухваћен Новаковић кога оптужница терети да је на наговор другооптуженог Михаиловића ангажовао непосредног извршиоца Александра Маринковића да запали кућу новинара. Након одласка судије Жугића у пензију, предмет против Новаковића додељен је новом судији – Вукадину Брајушковићу. Наставак суђења заказан је за 24. јун, када би требало да се изнесу завршне речи, јер је доказни поступак закључен.
Цензоловка/ Нунс Тамара Спаић
