Становници Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Косова, Србије и Северне Македоније подједнако су изложени загађујућим материјама у ваздуху. Оне долазе и из топлана и фабрика које користе фосилна горива, а један од значајнијих фактора је и застарела технологија грејања у домаћинствима. “Уједињени Балкан за чист ваздух” истиче значај регионалне сарадње неопходне за трансформацију енергетике и система заштите животне средине, која би истовремено унапредила привреду и јавно здравље, наводи се у саопштењу.
Прашкасте материје (ПМ) се доводе у везу с низом болести, од оних које погађају срце и дисајне органе, преко дијабетеса, до неплодности и рака. Што је честица мања, лакше и дубље продире у тело. Државни буџети не откривају огромне трошкове на име лечења последица загађености ваздуха и изгубљених година живота, док државе и даље финансијски подржавају пројекте у сектору угља који генерише загађење. Осим тога, опасне материје и једињења у ваздуху подстичу климатске промене, па поплаве, суше и болести такође долазе као последица.
У студији коју су објавили ХЕАЛ, Сандбаг, ЦАН Еуропе, ЦЕЕ Банкwатцх и Еуропе Беyонд Цоал, наводи се да је 2016. године шеснаест термоелектрана на угаљ на Западном Балкану, колико их и даље има, емитовало више сумпор-диоксида (СО2) него свих 250 које су радиле у Европској унији. Србија и Босна и Херцеговина и даље остају при плановима за нове термоелектране, док се оне у ЕУ масовно гасе.
Шест наведених земаља је у новембру 2020. у Софији заједно прихватило Зелену агенду за Западни Балкан и тиме се обавезало да ће следити политику ЕУ и њен Европски зелени план. Он предвиђа постизање климатске неутралности најкасније 2050. године, укључујући угљеничну неутралност. Угаљ у свету постаје ружна успомена, а постало је исплативије градити соларне електране и ветропаркове, него одржавати већину термоелектрана. Опрема за производњу енергије из обновљивих извора драстично појефтињује. Компаније које производе и користе угаљ суочене су са све већим трошковима на име дозвола за испуштање угљен-диоксида и испуњавања прописа за за заштиту животне средине.
“Кампањом “Уједињени Балкан за чист ваздух” тражимо од доносилаца одлука да политику преоријентишу на хитне мере за сузбијање загађења ваздуха, у складу с обавезама из Зелене агенде за Западни Балкан које су исти доносиоци одлука потписали у Софији 10. новембра 2020. године. Зелена агенда за регион подразумева регулисање прекограничног утицаја загађености ваздуха, доношење стратегија за побољшање квалитета ваздуха, подизање капацитета система мерења квалитета ваздуха и постпуно укидање субвенција за угаљ. Напуштање употребе угља за производњу струје најбитнија је мера за побољшање квалитета ваздуха, а важну улогу може имати замена котлова у домаћинствима еколошких чистијим решењима, соларни панели на крововима кућа и зграда и пројекти унапређења енергетске ефикасности”, поручују из Београдске отоврене школе.
Милена Илић Мирковић Нова
