Stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije podjednako su izloženi zagađujućim materijama u vazduhu. One dolaze i iz toplana i fabrika koje koriste fosilna goriva, a jedan od značajnijih faktora je i zastarela tehnologija grejanja u domaćinstvima. “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” ističe značaj regionalne saradnje neophodne za transformaciju energetike i sistema zaštite životne sredine, koja bi istovremeno unapredila privredu i javno zdravlje, navodi se u saopštenju.
Praškaste materije (PM) se dovode u vezu s nizom bolesti, od onih koje pogađaju srce i disajne organe, preko dijabetesa, do neplodnosti i raka. Što je čestica manja, lakše i dublje prodire u telo. Državni budžeti ne otkrivaju ogromne troškove na ime lečenja posledica zagađenosti vazduha i izgubljenih godina života, dok države i dalje finansijski podržavaju projekte u sektoru uglja koji generiše zagađenje. Osim toga, opasne materije i jedinjenja u vazduhu podstiču klimatske promene, pa poplave, suše i bolesti takođe dolaze kao posledica.
U studiji koju su objavili HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Bankwatch i Europe Beyond Coal, navodi se da je 2016. godine šesnaest termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, koliko ih i dalje ima, emitovalo više sumpor-dioksida (SO2) nego svih 250 koje su radile u Evropskoj uniji. Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje ostaju pri planovima za nove termoelektrane, dok se one u EU masovno gase.
Šest navedenih zemalja je u novembru 2020. u Sofiji zajedno prihvatilo Zelenu agendu za Zapadni Balkan i time se obavezalo da će slediti politiku EU i njen Evropski zeleni plan. On predviđa postizanje klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine, uključujući ugljeničnu neutralnost. Ugalj u svetu postaje ružna uspomena, a postalo je isplativije graditi solarne elektrane i vetroparkove, nego održavati većinu termoelektrana. Oprema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora drastično pojeftinjuje. Kompanije koje proizvode i koriste ugalj suočene su sa sve većim troškovima na ime dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida i ispunjavanja propisa za za zaštitu životne sredine.
“Kampanjom “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” tražimo od donosilaca odluka da politiku preorijentišu na hitne mere za suzbijanje zagađenja vazduha, u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan koje su isti donosioci odluka potpisali u Sofiji 10. novembra 2020. godine. Zelena agenda za region podrazumeva regulisanje prekograničnog uticaja zagađenosti vazduha, donošenje strategija za poboljšanje kvaliteta vazduha, podizanje kapaciteta sistema merenja kvaliteta vazduha i postpuno ukidanje subvencija za ugalj. Napuštanje upotrebe uglja za proizvodnju struje najbitnija je mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, a važnu ulogu može imati zamena kotlova u domaćinstvima ekoloških čistijim rešenjima, solarni paneli na krovovima kuća i zgrada i projekti unapređenja energetske efikasnosti”, poručuju iz Beogradske otovrene škole.
Milena Ilić Mirković Nova
