Nijedan suplement koji se u Srbiji legalno prodaje u apoteci ili ilegalno putem interneta, ne prolazi istu kontrolu kvaliteta i sadržaja, kao što je to slučaj sa lekovima, pa nikada ne možemo biti potpuno sigurni u njihov sastav. Međutim, ono u šta smo sigurni je da je sastav suplemenata koji se ilegalno prodaju putem interneta opasan po zdravlje i život. Naime, prema poslednjim podacima tržišne i sanitarne inspekcije, u ovim dijetetskim proizvodima, koji se prodaju u Srbiji, ali i u celom svetu, pronađeni su arsenik, živa, kadmijum, otrovi za pacove, cement, razni pesticidi.
Prema podacima Interpola, najopasniji suplementi, čiji sadržaj može ugroziti život, su među onima koji se koriste za mršavljenje, za smirenje, potenciju (erektilnu disfunkciju), bodibilding, ali i dodaci ishrani koji su poput antidepresiva, potom oni koji navodno ublažavaju bolove kod malignih bolesti ili smanjuju šećer u krvi kod dijabetičara. Među suplementima sa nedozovljenim sadržajem su i oni koji poseduju navodno kontraceptivna svojstva, ali i drugih koji se uzimaju protiv nesanice.
Istraživanje časopisa američke lekarske asocijacije „JAMA“ iz 2018., navodi da je između 2007. i 2016. godine FDA (Američke agencije za hranu i lekove) identifikovala čak 746 dijetetskih suplemenata sumnjivog sastava, među kojima je bilo najviše steroida i lekova za erektilnu disfunkciju, a opozvano je samo 48 odsto, dok je većina ostala na svetskom tržištu.
U našoj zemlji, samo tokom 2022., prodato je čak 47 miliona pakovanja različitih suplemenata, čija prekomerna upotreba može izazvati ozbiljna zdravstvena oštećenja.
„Na konferenciji koja je nedavno održana, izneti su dramatični podaci iz celog sveta, ali i iz Srbije. Naime, suplementi na kojima se u svetu godišnje zaradi i preko 50 milijardi dolara, postaju unosniji biznis od narkotika. Njihova prodaja ide isključivo putem interneta, jer su u pitanju falsifikovani proizvodi koji u sebi sadrže razičite otrove. U suplementima koji se putem interneta ilegalno prodaju i u našoj zemlji, pronađeni su kadmijum, živa, pesticidi, ostaci cementa, otrovi za pacove. Ovi falsifikovani suplementi proizvode se masovno u najsiromašnijim zemljama Afrike, najviše u Nigeriji, gde se mešaju u mešalici za beton, pa nije čudo što su u mnogima pronađeni ostaci cementa. Taj način proizvodnje je neuporedivo jeftiniji od regularnog, a ‚roba‘ se prodaje po daleko nižim cenama u ogromnim količinama“, kaže za Nova.rs Igor Špadijer, iz Grupacije uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata.
Teško je utvrditi da li je neki suplement falsifikat, ističe on.
„To je kao kod novčanica, veoma je osetljivo. Iz tog razloga smatram da je naša tržišna i sanitarna inspekcija, kao i MUP i carina uradila veliki posao, jer je prodaja na crnom tržištu drastično opala od kako su krenula hapšenja. Građani treba da paze i da ne nasedaju na niske cene ovih proizvoda, jer to znači da su najverovatnije u pitanju falsifikati koji im mogu oštetiti zdravlje i ugroziti život“, upozorava Špadijer.
Naime, na internet tržištu dijetetskih suplemenata u Srbiji, u 2023. identifikovane su 92 stranice sa 6.700 oglasa preko kojih se prodaju dodaci ishrani, a koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja, stoji u saopštenju Privredne komore Srbije (PKS).
Svaki treći građanin koji kupi lekove preko interneta je prevaren, a što je još važnije, i svoje zdravlje dovodi u opasnost jer se u tim neproverenim suplementima mogu naći i otrovi za pacove, ostaci cementa, pesticidi i i drugi kontaminirani sastojci, upozorio je Igor Špadijer iz Grupacije uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata.
Trećina robe koja se nudi putem sajtova i društvenih mreža je falsifikat, a građani iz neznanja kupuju te nelegalne lekove i suplemente.
„U zemlji, u odnosu na 2019. godinu, ipak imamo drastičan pad prodaje tih suplemenata na crnom tržištu“, rekao je Špadijer za, i objasnio da su 2019. godine počeli s edukacijom građana koji na internetu i društvenim mrežama nisu znali da prepoznaju crno tržište, ističući da je i to razlog zbog kojeg je došlo do „istorijskog pada“.
„Proizvodili su u regionu, ali i u drugim zemljama. Putem crnog tržišta dolazili su do nas i distribuirali se putem društvenih mreža. Pitanje je šta je u takvim lekovima, u kakvim uslovima su pravljeni i koje su sirovine korišćene – istakao je Špadijer, i naglasio da su u lažnim suplementima stručnjaci pronalazili i otrove za pacove, ostatke cementa, pesticide i druge kontaminirane sastojke.
Na pitanje šta navodi građane da kupuju lekove na crnom tržištu, Špadijer objašnjava da se u praksi pokazalo da su često u zabludi, da ne razlikuju legalnu od nelegalne prodaje, kao i da su društvene mreže i sajtovi napravili veliku pometnju.
„Dijetetske suplemente kontroliše sanitarni inspektor, dok crno tržište MUP i Uprava carina u koordinaciji“, zaključuje Špadijer.
Vodilja za potrošača treba da bude da na pakovanju piše da je proizvod upisan u bazu Ministarstva zdravlja, da ima broj i datum, što znači da je proizvod prošao neophodne procedure i da je bezbedan za korišćenje.
“Svi vitamini i minerali koje sadrže suplementi, imaju svoja neželjena dejstva i to je ono što građani ne smeju da zaborave kada im se ovi proizvodi nude sa svih strana. Takođe, zabrinjavajuće je što nijedan od više desetina miliona suplemenata, koliko se prodaje u našoj zemlji, ne prolaze apsolutno nikakvu kontrolu sastava, kvaliteta, sadržaja, pa mi nikada ne možemo biti sigurni šta se nalazi unutar tih kutija, kesica, bombonica”, kaže za Nova.rs dr Svetlana Stanišić, doktorka fizičke hemije i stručnjak za ishranu.
Inače, do maja 2004. godine, suplement na bazi biljke efedra komercijalno se prodavao kao pojačivač energije, dodatak za mršavljenje i za poboljšanje atletskih performansi kada je u SAD nastupila zabrana od strane FDA zbog pojave određenih kontroverzi. Naime proizvodi koji sadrže efedru, povezani su sa mnogim slučajevima moždanog udara, aritmije srca, pa čak i smrti. Neki od ovih proizvoda takođe sadrže kofein, a kombinacija efedre sa kofeinom drastično povećava šanse za neželjene nuspojave.
Pojedni suplementi koji su zabranjeni u većem delu Evrope, u Srbiji su međutim odobreni.
Foto: Shutterstock/Kimberly Boyles
Ana Marković Nova
