Доказ квалитета онога што може да се нађе на посланичком тањиру – барем онда кад обедују у народном представништву – је то што никоме од њих, чак ни за време изборних кампања, које их посебно надахњују – а камоли у „мирнодопско“ време – није пало на памет да предложи да оно што они ручају, уступе пацијенатима и трудницама широм Србије
Међу најразличитијим залагањима политичара да народу буде боље, никада се није нашла иницијатива да се мени из скупштинског ресторана пресели у болнице. Истовремено, ова идеја је једна од малобројних која је успела да грађане Србије потпуно уједини.
Доказ квалитета онога што може да се нађе на посланичком тањиру – барем онда кад обедују у народном представништву – је то што никоме од њих, чак ни за време изборних кампања, које их посебно надахњују – а камоли у “мирнодопско” време – није пало на памет да предложи да оно што они ручају, уступе пацијенатима и трудницама широм Србије.
Да не будемо превише строги, чак и ако се оваква идеја родила у глави неког народног посланика, очигледно је врло брзо уследио њен крај оличен у недвосмисленом закључку да је укус шпиковане јунетине, превисока цена за благонаклоност народа, иако она посланике, у скупштинском ресторану, кошта целих 256 динара.
Према резултатима анкете, на коју су наши читаоци одговарали у оквиру текста ПОЛИТИЧАРИ КРКАЈУ, БОЛЕСНИЦИ ГЛАДУЈУ: Ево шта се једе у скупштини, а шта у болницама! (ФОТО) 98.37 одсто њих сматра да храна из скупштинског ресторана треба да постане део болничког менија – док оних 1.63 одсто гласова говоре највероватније само то да и посланици читају “Телеграф”.
Наравно, замисао није да се народни представници, чија је здравље и добра концентрација и те како у интересу грађана – будући да заступају нас и нашу добробит – у паузама јавних расправа изложе гладовању или конзумирању хладног пиреа, паризера, полу-бајатих кифли или супи из металних шоља, којима се хране и најтежи пацијенти у српским болницама.
Имајући у виду да обични грађани нису тако сурови и нехумани, оно што ми желимо могло би се сажети у следећи предлог: да народни посланици, онима који су приковани за кревет, борећи се за живот, омогуће барем упола квалитетну исхрану, као што је она која њима стоји на располагању у току радног времена.
Тада ће и њима, и свима нама који још нисмо дошли у ситуацију да користимо услуге здравства, за које целог радног века издвајамо новац, бити и више него драго што је у скупштинском ресторану цена бифтека 500, а парчета москва шнита 50 динара.
Јована Бабић Телеграф
