Dokaz kvaliteta onoga što može da se nađe na poslaničkom tanjiru – barem onda kad obeduju u narodnom predstavništvu – je to što nikome od njih, čak ni za vreme izbornih kampanja, koje ih posebno nadahnjuju – a kamoli u „mirnodopsko“ vreme – nije palo na pamet da predloži da ono što oni ručaju, ustupe pacijenatima i trudnicama širom Srbije
Među najrazličitijim zalaganjima političara da narodu bude bolje, nikada se nije našla inicijativa da se meni iz skupštinskog restorana preseli u bolnice. Istovremeno, ova ideja je jedna od malobrojnih koja je uspela da građane Srbije potpuno ujedini.
Dokaz kvaliteta onoga što može da se nađe na poslaničkom tanjiru – barem onda kad obeduju u narodnom predstavništvu – je to što nikome od njih, čak ni za vreme izbornih kampanja, koje ih posebno nadahnjuju – a kamoli u “mirnodopsko” vreme – nije palo na pamet da predloži da ono što oni ručaju, ustupe pacijenatima i trudnicama širom Srbije.
Da ne budemo previše strogi, čak i ako se ovakva ideja rodila u glavi nekog narodnog poslanika, očigledno je vrlo brzo usledio njen kraj oličen u nedvosmislenom zaključku da je ukus špikovane junetine, previsoka cena za blagonaklonost naroda, iako ona poslanike, u skupštinskom restoranu, košta celih 256 dinara.
Prema rezultatima ankete, na koju su naši čitaoci odgovarali u okviru teksta POLITIČARI KRKAJU, BOLESNICI GLADUJU: Evo šta se jede u skupštini, a šta u bolnicama! (FOTO) 98.37 odsto njih smatra da hrana iz skupštinskog restorana treba da postane deo bolničkog menija – dok onih 1.63 odsto glasova govore najverovatnije samo to da i poslanici čitaju “Telegraf”.
Naravno, zamisao nije da se narodni predstavnici, čija je zdravlje i dobra koncentracija i te kako u interesu građana – budući da zastupaju nas i našu dobrobit – u pauzama javnih rasprava izlože gladovanju ili konzumiranju hladnog pirea, parizera, polu-bajatih kifli ili supi iz metalnih šolja, kojima se hrane i najteži pacijenti u srpskim bolnicama.
Imajući u vidu da obični građani nisu tako surovi i nehumani, ono što mi želimo moglo bi se sažeti u sledeći predlog: da narodni poslanici, onima koji su prikovani za krevet, boreći se za život, omoguće barem upola kvalitetnu ishranu, kao što je ona koja njima stoji na raspolaganju u toku radnog vremena.
Tada će i njima, i svima nama koji još nismo došli u situaciju da koristimo usluge zdravstva, za koje celog radnog veka izdvajamo novac, biti i više nego drago što je u skupštinskom restoranu cena bifteka 500, a parčeta moskva šnita 50 dinara.
Jovana Babić Telegraf
