Србија је доставила одговор Уједињеним нацијама поводом наводне употребе акустичног оружја током протеста 15. марта, потврђено је за Инсајдер у Београдском центру за људска права (БЦЉП), који је навео да у одговору нема нових информација које већ нису биле доступне јавности, као и да се негира употреба звучног оружја.
Из БЦЉП додају да су у петак, 7. јуна обавештени да је Србија послала одговор специјалним известиоцима УН.
„Према информацијама које су нам доступне, у одговору се не наводе нове чињенице у односу на оне које су већ познате јавности. У погледу обавезе спровођења истраге, држава се позвала на поступање надлежних тужилаштава, без давања додатних података о току и садржини тих поступака“, наводе из БЦЉП.
У одговору Србије се, према доступним информацијама, негира употреба акустичног оружја током протеста, али се додаје да су безбедносним службама Русије и Сједињених Америчких Држава упућени захтеви за сарадњу ради расветљавања околности инцидента.
Из БЦЉП наводе да очекују да ће УН специјални известиоци, након анализе одговора Србије, изнети евентуалне препоруке за унапређење заштите људских права у сличним ситуацијама.
Центар је пре два дана објавио да су специјални известиоци УН јавно представили комуникацију са захтевима које су 18. марта упутили Влади Србије, након догађаја у Београду када је, како су навели, у 19:11 „мирни скуп великог броја грађана прекинут наводном употребом звучног оружја“.
Укупно шест специјалних известилаца УН затражило је од Србије додатне информације и коментаре, укључујући мере које је држава предузела да спроведе „брзу, непристрасну, независну и ефикасну истрагу“.
Такође, од власти су тражени подаци о законском основу за коришћење таквих уређаја, евентуалним претходним одобрењима, командној одговорности, као и о врсти и броју повреда које су забележене током инцидента.
У писму УН известилаца изражена је забринутост да би могло доћи до повреде међународних обавеза Србије у области људских права, укључујући Међународни пакт о грађанским и политичким правима и Конвенцију против мучења. Посебно су нагласили могуће пропусте у заштити грађана који су мирно протестовали.
„Употреба акустичног оружја, нарочито у контексту мирног скупа, носи озбиљне ризике – од трајног оштећења слуха до изазивања панике и стампеда. Због неселективне природе, његово дејство може утицати на демонстранте и пролазнике, што додатно компликује законитост његове употребе“, упозорено је у документу УН, који је објављен 60 дана након што је упућен српским властима.
Специјални известиоци наводе да поседују доказе који указују на употребу средства које је изазвало масовну панику, што би било у супротности с међународним принципима предострожности. Такође је изражена забринутост због све чешћих ограничења права на мирно окупљање у Србији.
Инцидент се десио у тренутку када су окупљени грађани ћутањем одавали почаст жртвама несреће на железничкој станици у Новом Саду. Уколико се потврди употреба звучног оружја у том контексту, УН известиоци истичу да би то представљало „нарочито сурову и несразмерну интервенцију“.
Шест организација цивилног друштва – БЦЉП, ЦРТА, Грађанске иницијативе, Иницијатива А11, ФемПлатз и YУЦОМ – обратиле су се УН специјалним процедурама након протеста, док је Европски суд за људска права 30. априла издао привремену меру којом налаже Србији да се до даљег уздржи од употребе ових уређаја.
У априлу је против непознатих починилаца поднета и кривична пријава за тероризам Тужилаштву за организовани криминал, а Прво основно јавно тужилаштво у Београду води предистражни поступак у коме је узето више од 150 изјава грађана који су присуствовали протесту.
Фото: Сцреенсхот/X/Биљана Лукић
