„Ili smeniti ovu vlast ili da se novinari naoružaju i rasporede u specijalne jedinice“, šaljivo odgovara novinar Nedim Sejdinović na pitanje kako izaći iz postojeće situacije u kojoj Srbija prednjači prema broju napada na novinare, a istovremeno je na dnu lestvice medijskih sloboda u svim izveštajima domaćih i međunarodnih novinarskih organizacija.
O neslavnoj statistici svedoči i poslednji izveštaj Reportera bez granica u kome je konstatovano da sloboda medija našoj zemlji nastavlja da se pogoršava.
Iako je Srbija na Svetskom indeksu slobode medija za 2025. godinu formalno napredovala za dve pozicije i sada zauzima 96. mesto od 180 zemalja, Pavol Salai, predstavnik Reportera bez granica (RSF) za EU i Balkan ocenio je nedavno da je reč o iluzornom napretku, jer je istovremeno zabeležen pad ukupnog indeksa slobode medija u zemlji.
Prema Indeksu slobode medija Srbija se i dalje svrstava u kategoriju zemalja sa „teškom“ situacijom po pitanju slobode medija, što je druga najgora kategorija od ukupno pet, preneo je NUNS.
Srbije pala je za 0,92 poena (na 53,55 poena od maksimalnih 100), što predstavlja najniži rezultat naše zemlje za 23 godine otkako se vodi Indeks slobode medija.
U Izveštaju RSF je konstatovano da su u političkoj atmosferi dodatno polarizovanoj anti-vladinim protestima tokom 2023. i 2024. godine, novinari često meta napada članova vladajuće elite, koje pojačavaju pojedini nacionalni TV kanali.
“Ni političari ni državne institucije, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM), čije članove uglavnom imenuje vlast, nisu pokazali volju da poprave situaciju”. U izveštaju je navedeno i da u su novinarke u Srbiji i dalje mete napada zbog svog rada, ali i zbog svog pola, a nacionalne televizije i provladini tabloidi često krše etičke standarde u izveštavanju o nasilju nad ženama i nacionalnim manjinama.
Kada je u pitanju bezbednost novinara, zaključak RSF je da se oni u Srbiji se i dalje ne osećaju zaštićeno.
Zabrinjavajuću statistiku iznela je nedavno i Marija Babić, pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekavši da je od početka 2025. zabeleženo 125 napada i pritisaka na novinarke i novinare, a u celoj prošloj godini 166.
A prema podacima koje je saopštio član stalne Radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić, u protekloj godini je bila samo jedna osuđujuća presuda, od 62 registrovana napada na novinare. Prema njegovim rečima, to je minimalno u odnosu na 13 osuđujućih presuda u prethodnoj godini.
Na nedavnom sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara koja je održana u Nišu, Babić je istakla da su već duži niz godina novinari izloženi različitim vrstama pritisaka i napada, pre svega verbalnim pretnjama, ali da u poslednje dve godine može da se vidi trend povećanja broja fizičkih napada na novinare. Ona smatra da je uzrok sve većeg broj napada i pritisaka na novinare stanje u društvu i to kako se generalno ljudi ophode prema novinarima, pre svega predstavnici institucija i najviših državnih funkcija, a njihovo ponašanje se “preliva” i na obične građane.
Babić je ocenila da će biti napretka u pogledu bezbednosti novinara kada se promeni atmosfera u društvu i shvati koliko je novinarski posao važan, uz povećanje svesti ne samo kod nosilaca izvršnih funkcija, već i kod tužilaštva, policije i sudstva.
Poražavajući rezultati
– Iako sam lično učestvovao u njenom osnivanju i ulagao velike nade u nju, moram reći da su rezultati Radne grupe za bezbednost novinara, koju su svojevremeno osnovali tužilaštvo, policija i novinarska i medijska udruženja, više nego poražavajući. Dokaz za to je jednostavno izreći: što je duže Grupa radila, to je bezbednost novinara u Srbiji bila gora. Stvar tako stoji i sa nekim drugim platformama u kojima je učestvovala država, a koje su se kao baš brinule da novinari budu bezbedni, pogotovo oni iz nezavisnih medija koji se nalaze na redovnom udaru režimskih gazda, kao i njihovih fanatika i lunatika – kaže Nedim Sejdinović.
Prema njegovom viđenju, neposredni razlog neefikasnosti rada ovih tela krije se u tome što su institucije u ovoj zemlji, najblaže rečeno, nefunkcionalne.
Sejdinović ističe da bi nešto kao Radna grupa bi imalo smisla samo u zemlji u kojoj postoji vladavina zakona. Kako naglašava, njen rad možda ima smisla samo kao vežbanje za neka buduća vremena, kada državne institucije budu oslobođene i vraćene svojim namenama.
Ako tako šta ikada dočekamo.
– Tu dolazimo do ključnog problema kada je reč o bezbednosti novinara u Srbiji. Stvar je prosta kao pasulj. Na vlasti su čovek i režim koji su iskonski neprijatelji slobode govora i kritičkog mišljenja. Da mogu, oni bi topovima pucali na medijske slobode. Oni su ti koji neprestano, direktno i indirektno, neprikriveno ili prikriveno, ali svakako svesno i namerno ugrožavaju bezbednost novinara, u nameri da ih zaplaše i dezavuišu. Dakle, preduslov da se povećava nivo bezbednosti naših kolega jeste smena ovog režima. Poslednjih 13 godina nam svakodnevno za to stižu dokazi, bez obzira na hiljade konferencija i savetovanja o bezbednosti novinara, na koje su besmisleno potrošeni ogromni novci stranih poreskih obveznika, a na kojima su sedeli i režimski poslenici – smatra Sejdinović.
Neophodne sistemske promene
Slobodan Ćirić, novinar i član Udruženja novinara Srbije, ukazuje da je pitanje medijskih sloboda suštinski sistemsko i daleko nadilazi jednostavnu predstavu i pretpostavku da će se, ako se promeni vlast, poboljšati i situacija kada je reč o slobodi medija.
– To, što bi narod rekao, može da bude, ali ne mora da znači. Sama promena vlasti, u smislu da „sjaše Kurta i uzjaše Murta”, za medijsku sferu neće značiti ništa ukoliko nova vlast, kao i prethodna, medije bude doživljavala kao „sredstva javnog informisanja” koja se kao takva mogu koristiti, upotrebljavati i zloupotrebljavati za uže, grupne, partijske interese – navodi Ćirić.
Boljitka za medije neće biti ukoliko, kako kaže, i nova vlast u novinarima bude videla društveno-političke radnike koji će joj slepo služiti, a ne borce za istinu koji će služiti samo javnosti.
– Nemam recept i ne znam jednostavan odgovor na vaše pitanje kako izaći iz situacije u kojoj je Srbija na dnu lestvice medijskih sloboda i pri vrhu lestvice broja napada na novinare. Znam samo da se situacija neće popraviti sve dok se ovde ne sprovedu suštinske sistemske promene čiji rezultat će biti da bavljenje politikom bude stvar opšteg dobra, a ne lične karijere i ličnog punjenja džepova, čiji će rezultat biti da pravosuđe revnosno i bez izuzetka po zakonima i Ustavu radi svoj posao, čiji će rezultat biti da novinari, istinski profesionalci, hrabri i dobro plaćeni, kritički preispituju sve društvene pojave, a da im se niko, pogotovo ne vlast, ne meša u posao – kaže Ćirić.
Prema mišljenju Tamare Filipović Stevanović, generalne sekretarke Nezavisnog udruženja novinara Srbije, statistike koje svrstavaju Srbiju među zemlje sa najnižim stepenom medijskih sloboda i među one sa visokim brojem napada na novinare nisu slučajne.
One su rezultat sistemskih problema koji se godinama ne rešavaju, a da bi se situacija promenila, potrebno je više od deklarativne podrške slobodi medija, smatra sagovornica Danasa.
Kao neke od ključnih koraka na tom putu ona navodi efikasnu institucionalnu reakciju, odnosno da svaki napad na novinare mora biti hitno i temeljno istražen, a odgovorni procesuirani. Neprocesuiranje napada, naglašava Filipović Stevanović, ohrabruje nove pritiske i stvara atmosferu nekažnjivosti.
Kaže i da je potrebna politička volja za zaštitu novinara, te da predstavnici vlasti i javni funkcioneri moraju prestati da targetiraju nezavisne novinare i medije, jer upravo takva retorika često prethodi pritiscima, pretnjama i napadima.
Naša sagovornica ističe da treba osnaživati nezavisne institucije.
– Regulatorno telo poput REM-a mora raditi u interesu javnosti, a ne u skladu sa političkim interesima, dok javni servisi moraju biti istinski nezavisni i odgovorni građanima – kaže Filipović Stevanović.
Tu je i podrška lokalnim i nezavisnim medijima kroz transparentno i pravično sufinasiranje projekata od interesa za javnost i dodelu sredstava onima koji zaista rade u javnom interesu, a ne politički podobnim medijima, što je trenutno slučaj.
– Promena statistike ne dolazi preko noći, ali politički odgovorni moraju prepoznati da slobodni mediji nisu pretnja već temelj demokratskog društva – poručuje Tamara Filipović Stevanović.
foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)
V.A Danas
