Иако је Србија на Светском индексу слободе медија за 2025. годину формално напредовала за две позиције и сада заузима 96. место од 180 земаља, Павол Салаи, представник Репортера без граница (РСФ) за ЕУ и Баклан оцењује да је реч о „илузорном напретку“, јер је истовремено забележен пад укупног индекса слободе медија у земљи.
“У политичкој атмосфери додатно поларизованој анти-владиним протестима током 2023. и 2024. године, новинари су често мета напада чланова владајуће елите, које додатно појачавају поједини национални ТВ канали. Ни политичари ни државне институције, укључујући Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), чије чланове углавном именује власт, нису показали вољу да поправе ситуацију. Новинари критични према власти имају ограничен приступ интервјуима са њеним представницима и јавним информацијама”, пише у Извештају РСФ.
Новинари имају склоност ка аутоцензури, утицај медијских закона још није процењен, а иако су прописи који се односе на поступање тужилаштва и полиције у случајевима напада на новинаре дали позитивне резултате у неким случајевима, правосуђе још увек мора да докаже своју независност и ефикасност у заштити слободе медија.
Већина медија приходује од оглашавања и нетранспарентних државних субвенција, а приступ тим изворима прихода у великој мери контролише владајућа елита и зависи од уредничке наклоности. Такође, концентрација медијског власништва представља нову забрињавајућу појаву.
У Извештају је наведено и да у су новинарке у Србији и даље мете напада због свог рада, али и због свог пола, а националне телевизије и провладини таблоиди често крше етичке стандарде у извештавању о насиљу над женама и националним мањинама.
Када је у питању безбедност новинара и новинарки, закључак РСФ је да се они у Србији се и даље не осећају заштићено.
“Ослобађајућа пресуда из 2024. године, донета у жалбеном поступку против четворице бивших обавештајаца оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године, истакла је проблем некажњивости злочина против новинара. У јавност су доспели и забрињавајући случајеви незаконитог хаковања мобилних телефона новинара од стране обавештајних служби и полиције”, пише у Извештају.
“Слобода медија у Србији наставља да се погоршава“, написао је у изјави за медије Павол Салаи, представник РСФ-а за ЕУ и Балкан. Како наводи, оцена Србије пала је за 0,92 поена (на 53,55 поена од максималних 100), што представља најнижи резултат Србије за 23 године откако се води Индекс слободе медија.
“Стога се напредак Србије за два места на листи више може приписати паду других земаља, укључујући и Косово”, додао је он.
Како је навео, Србија и даље заузима претпоследње место у зони ЕУ–Балкан, која обухвата 40 земаља.
Према Индексу слободе медија Србија се и даље сврстава у категорију земаља са „тешком“ (наранџастом) ситуацијом по питању слободе медија, што је друга најгора категорија од укупно пет.
Салаи објашњава да је пад слободе медија у Србији изазван политичким и правним факторима, што је последица настојања владајуће странке да угуши независно новинарство путем политичких напада, злоупотребе тужби (СЛАПП) и произвољног надзора и репресивне полицијске акције. Истиче и случај упада у просторије организације ЦРТА, која води портал Истиномер, као пример озбиљне злоупотребе закона и покушаја застрашивања критичких гласова.
„Овакве праксе подсећају на ауторитарне методе из 1990-их“, упозорава Салаи.
Салаи се осврнуо и на “покушај јавног сервиса да извештава независније”, али констатује да су наишли на снажно противљење власти, а тај тренд је видљив у регион Балкана и забележен је у Албанији, БиХ и на Косову.
“С друге стране, српске власти су подржале неконтролисано ширење руске пропаганде – РТ Балкан је крајем 2024. године покренуо и телевизијски канал”, напоменуо је.
Он је додао и да иако извештај не обухвата све случајеве из првих месеци 2025, РСФ бележи бројне нападе на новинаре, вербалне увреде од стране политичара СНС-а и покушаје блокирања рада независних медија.
Упркос свему, Салаи оцењује да су захваљујући подршци јавности независни медији у Србији током 2024. показали изузетну отпорност, што је донекле ублажило даље урушавање слободе медија.
Индекс слободе медија РСФ за 2025. годину: Економска нестабилност постаје водећа претња слободи медија
Репортери без граница (РСФ) упозорили су у најновијем извештају Светски индекс слободе медија да је економски притисак, поред физичких напада на новинаре који су највидљивији облик кршења слободе медија, постао једнако велика претња.
“Економски индикатор у оквиру Светског индекса слободе медија Репортера без граница достигао је 2025. године најнижи, критични ниво до сада. Као резултат тога, глобално стање слободе медија по први пут у историји овог индекса окарактерисано је као тешка ситуација”, наводи се у Извештају.
Како је наведено, економски притисак углавном се огледа кроз концентрацију власништва, притиске оглашивача и финансијера, као и јавну подршку која је ограничена, непостојећа или додељивана на нетранспарентан начин.
У делу извештаја који се односи на Европу и централну Азију пише да се независни медији суочавају са досад незабележеном економском кризом, додатно погоршаном наглим престанком америчке помоћи и све већим утицајем руске пропаганде.
“Смањење буџета током администрације Доналда Трампа – посебно обустава финансирања Радија Слободна Европа/Радио Либертy (РФЕ/РЛ) и Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) – озбиљно је ослабило већ рањив сектор, нарочито у земљама које се боре са ауторитарним режимима, корупцијом и ратом, пише у извештају”, стоји у Извештају РСФ.
Izvor: RSF
НУНС, И. К.
