Iako je Srbija na Svetskom indeksu slobode medija za 2025. godinu formalno napredovala za dve pozicije i sada zauzima 96. mesto od 180 zemalja, Pavol Salai, predstavnik Reportera bez granica (RSF) za EU i Baklan ocenjuje da je reč o „iluzornom napretku“, jer je istovremeno zabeležen pad ukupnog indeksa slobode medija u zemlji.
“U političkoj atmosferi dodatno polarizovanoj anti-vladinim protestima tokom 2023. i 2024. godine, novinari su često meta napada članova vladajuće elite, koje dodatno pojačavaju pojedini nacionalni TV kanali. Ni političari ni državne institucije, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM), čije članove uglavnom imenuje vlast, nisu pokazali volju da poprave situaciju. Novinari kritični prema vlasti imaju ograničen pristup intervjuima sa njenim predstavnicima i javnim informacijama”, piše u Izveštaju RSF.
Novinari imaju sklonost ka autocenzuri, uticaj medijskih zakona još nije procenjen, a iako su propisi koji se odnose na postupanje tužilaštva i policije u slučajevima napada na novinare dali pozitivne rezultate u nekim slučajevima, pravosuđe još uvek mora da dokaže svoju nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode medija.
Većina medija prihoduje od oglašavanja i netransparentnih državnih subvencija, a pristup tim izvorima prihoda u velikoj meri kontroliše vladajuća elita i zavisi od uredničke naklonosti. Takođe, koncentracija medijskog vlasništva predstavlja novu zabrinjavajuću pojavu.
U Izveštaju je navedeno i da u su novinarke u Srbiji i dalje mete napada zbog svog rada, ali i zbog svog pola, a nacionalne televizije i provladini tabloidi često krše etičke standarde u izveštavanju o nasilju nad ženama i nacionalnim manjinama.
Kada je u pitanju bezbednost novinara i novinarki, zaključak RSF je da se oni u Srbiji se i dalje ne osećaju zaštićeno.
“Oslobađajuća presuda iz 2024. godine, doneta u žalbenom postupku protiv četvorice bivših obaveštajaca optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, istakla je problem nekažnjivosti zločina protiv novinara. U javnost su dospeli i zabrinjavajući slučajevi nezakonitog hakovanja mobilnih telefona novinara od strane obaveštajnih službi i policije”, piše u Izveštaju.
“Sloboda medija u Srbiji nastavlja da se pogoršava“, napisao je u izjavi za medije Pavol Salai, predstavnik RSF-a za EU i Balkan. Kako navodi, ocena Srbije pala je za 0,92 poena (na 53,55 poena od maksimalnih 100), što predstavlja najniži rezultat Srbije za 23 godine otkako se vodi Indeks slobode medija.
“Stoga se napredak Srbije za dva mesta na listi više može pripisati padu drugih zemalja, uključujući i Kosovo”, dodao je on.
Kako je naveo, Srbija i dalje zauzima pretposlednje mesto u zoni EU–Balkan, koja obuhvata 40 zemalja.
Prema Indeksu slobode medija Srbija se i dalje svrstava u kategoriju zemalja sa „teškom“ (narandžastom) situacijom po pitanju slobode medija, što je druga najgora kategorija od ukupno pet.
Salai objašnjava da je pad slobode medija u Srbiji izazvan političkim i pravnim faktorima, što je posledica nastojanja vladajuće stranke da uguši nezavisno novinarstvo putem političkih napada, zloupotrebe tužbi (SLAPP) i proizvoljnog nadzora i represivne policijske akcije. Ističe i slučaj upada u prostorije organizacije CRTA, koja vodi portal Istinomer, kao primer ozbiljne zloupotrebe zakona i pokušaja zastrašivanja kritičkih glasova.
„Ovakve prakse podsećaju na autoritarne metode iz 1990-ih“, upozorava Salai.
Salai se osvrnuo i na “pokušaj javnog servisa da izveštava nezavisnije”, ali konstatuje da su naišli na snažno protivljenje vlasti, a taj trend je vidljiv u region Balkana i zabeležen je u Albaniji, BiH i na Kosovu.
“S druge strane, srpske vlasti su podržale nekontrolisano širenje ruske propagande – RT Balkan je krajem 2024. godine pokrenuo i televizijski kanal”, napomenuo je.
On je dodao i da iako izveštaj ne obuhvata sve slučajeve iz prvih meseci 2025, RSF beleži brojne napade na novinare, verbalne uvrede od strane političara SNS-a i pokušaje blokiranja rada nezavisnih medija.
Uprkos svemu, Salai ocenjuje da su zahvaljujući podršci javnosti nezavisni mediji u Srbiji tokom 2024. pokazali izuzetnu otpornost, što je donekle ublažilo dalje urušavanje slobode medija.
Indeks slobode medija RSF za 2025. godinu: Ekonomska nestabilnost postaje vodeća pretnja slobodi medija
Reporteri bez granica (RSF) upozorili su u najnovijem izveštaju Svetski indeks slobode medija da je ekonomski pritisak, pored fizičkih napada na novinare koji su najvidljiviji oblik kršenja slobode medija, postao jednako velika pretnja.
“Ekonomski indikator u okviru Svetskog indeksa slobode medija Reportera bez granica dostigao je 2025. godine najniži, kritični nivo do sada. Kao rezultat toga, globalno stanje slobode medija po prvi put u istoriji ovog indeksa okarakterisano je kao teška situacija”, navodi se u Izveštaju.
Kako je navedeno, ekonomski pritisak uglavnom se ogleda kroz koncentraciju vlasništva, pritiske oglašivača i finansijera, kao i javnu podršku koja je ograničena, nepostojeća ili dodeljivana na netransparentan način.
U delu izveštaja koji se odnosi na Evropu i centralnu Aziju piše da se nezavisni mediji suočavaju sa dosad nezabeleženom ekonomskom krizom, dodatno pogoršanom naglim prestankom američke pomoći i sve većim uticajem ruske propagande.
“Smanjenje budžeta tokom administracije Donalda Trampa – posebno obustava finansiranja Radija Slobodna Evropa/Radio Liberty (RFE/RL) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) – ozbiljno je oslabilo već ranjiv sektor, naročito u zemljama koje se bore sa autoritarnim režimima, korupcijom i ratom, piše u izveštaju”, stoji u Izveštaju RSF.
Izvor: RSF
NUNS, I. K.
