Нас петоро браће и сестара спава на два распала кревета. Немамо зимску гардеробу, огрев нам понестаје, а све мање имамо и хране – каже Андриана Рафа (12) из Титела.
Ова девојчица живи са браћом Воиславом (16) и Андријом (13) и сестрама Зораном (3) и Јованом (6). Отац Јован је преминуо пре два месеца, а мајка Снежана треба да се породи почетком наредне године. Деца бораве у три просторије куће у којој зидови нису малтерисани, а прозори не дихтују, па је у собама стално хладно.
Купатило никада нису имали. Воду греју на шпорету, а једину славину имају покрај улазних врата. Одмах до улазних врата налази се кухиња у којој деца ручавају. Ту су смештена и огревна дрва, џакови са старим стварима, као и штрик на коме се суши веш. У кући нема беле технике, а сав намештај је дотрајао. Преко земљаног пода постављено је неколико подераних етисона.
Само две сијалице
Породици Рафа недавно је стигла и опомена за искључење струје због дуга од 10.300 динара.
– Само да нам не искључе струју, пошто имамо две сијалице које палимо ноћу када се смрачи. Биће тешко када се породим. Деца ће остати сама у кући. Бринем се како ћу у оваквим условима да подижем бебу – каже мајка Снежана.
Породица Рафа живи од социјалне помоћи која износи 13.000 динара.
– Ако ме деца задиркују због тога што носим стару гардеробу или нешто поцепано, напросто не обраћам пажњу и ћутим. Гардеробу наслеђујем од старијих. Некада ми неко поклони нешто од одеће. Немам ништа што је баш мени намењено. Све је већ неко носио, или је поцепано. Родитељи су ме учили да није срамота немати. Због тога сваку увреду прећутим – каже Андриана.
Жал за оцем
После очеве смрти, Воислав је са својих 16 година постао глава породице, па мора да размишља о томе како ће зарадити да би прехранио своје сестре и брата. Каже да је три године радио као пастир.
– Успевао сам да зарадим 12.000 динара месечно, што није било довољно ни за храну. Није ми било тешко па ћу наставити с овим послом јер дугог нема. Недостаје ми отац. Отишао је напрасно. Бринуо је о нама. Радио је и зарађивао – прича Воислав дрхтавим гласом, храбро без суза суздржавајући бол који га раздире.
Како долазе хладнији дани, све више је забринут јер дрва има само за наредних месец дана. На питање да ли има зимску гардеробу, само је стидљиво спустио поглед.
Јована хоће лутку
Његова млађа сестра Јована чезне за играчкама. Она је сувише мала да би схватила сву горчину и неизвесност с којом живе њени браћа, сестре и мајка.
– Не знам како изгледа рођендан. Нисам никада добила поклон, нити торту. Немам ниједну играчку. Било би лепо када бих имала једну лутку – жали се ова девојчица која ће догодине у први разред.
Кромпир и паштете
– Деца су остала сирочићи. Сада смо препуштени сами себи. Трудим се да им на трпези буде хране, али се дешава и да гладни оду на спавање.
Најчешће спремам кромпир, али ако ни тога нема, деца једу паштете и хлеб – каже мајка Снежана.
Укључите се у акцију “Срце за децу”!
Омогућимо Воиславу, Андриани, Зорани, Андрији и Јовану здравије услове за живот. Ако желите да помогнете, можете послати СМС на број 2552 или уплатити средства на текући рачун Блиц фондације: 2750010221949709 90 – рсд, Социете Генерале Србија, Београд.
Слађана Аничић Блиц
