Međunarodni dan Roma obeležava se svakog 8. aprila od 1990. godine kada je službeno ustanovljen u Serocku u Poljskoj, a u spomen na Prvi međunarodni kongres Roma održan od 7. do 12. aprila 1971. godine u Šefildu kod Londona.
Prvi kongres Roma bio je značajan, jer osim što je okupio veliki broj predstavnika Roma iz tadašnje Čehoslovačke, Nemačke, Velike Britanije, tadašnje Jugoslavije, Finske, Francuske, Norveške, Mađarske, Irske i Španije, organizovan je kako bi se razgovaralo o bitnim pitanjima za ovu najmnogobrojniju manjinu u Evropi, pa i svetu. Na kongresu je raspravljano o socijalni pitanjima Roma, romskom jeziku i kulturi, obrazovanju i ratnim zločinima počinjenim nad romskom populacijom tokom Drugog svetskog rata, a takođe usvojen je predlog o izgledu romske zastave, o himni, kao i ime etničke zajednice i jezik. Za himnu je proglašena pesma „Đelem, đelem“, ime etničke zajednice je Rom, a govore romskim jezikom, koji nema jedinstveni književni jezik.
Za zastavu je odabrana dvobojnica sa gornjim poljem plavim, a donjim zelenim, dok je u sredini veliki točak crvene boje, kao simbol napretka i pokreta, ali i migracija Roma po svetu.
Himna „Đelem, đelem“, za koju je tekst napisao Žarko Jovanović, kompozitor romskog porekla iz nekadašnje Jugoslavije zajedno sa tamburašem Milošem 1949. godine, i dodao tradicionalnu melodiju, govori o poniženjima koje su Romi preživeli tokom Drugog svetskog rata. U tekstu su opisani progoni, ubistva i odvođenja u koncentracione logore, zločini i etničko čišćenje Roma od strane SS divizija „Handžar“ i „Kama“ i Gestapoa u NDH, „Crne legije“. Romi su zajedno sa Jevrejima i Srbima dali najviše žrtava tokom Drugog svetskog rata, kada su nemilosrdno pokušali da ih etnički očiste sile zla – fašisti i nacisti, u koncentracionim logorima širom Evrope.
Tekst pesme se zasniva na omiljenoj pesmi među srpskim Romima tokom šezdesetih godina HH veka i pretpostavlja se da potiče iz Rumunije, iako postoje različite verzije, a postala je poznata kada ju je otpevala Olivera Katarina u filmu „Skupljači perija“ reditelja Aleksandra Petrovića.
Verzija 1:
Gelem, gelem, lungone dromensa
Maladilem bakhtale Romensa.
A Romale katar tumen aven,
E tsarensa bahktale dromensa?
A Romale, A Chavale.
Vi man sas ek bari familiya,
Murdadas la e kali legiya.
Aven mansa sa lumniake Roma,
Kai putaile e romane droma.
Ake vriama, usti Rom akana,
Men khutasa misto kai kerasa.
A Romale, A Chavale.
Na srpskom:
Idem, idem na daleki put
I upoznajem srećne Rome.
O Romi odakle ste,
Sa šatorom pokraj srećnih puteva?
O Romi, O narode romski.
Imao sam nekada veliku porodicu,
Ali Crne legije su ih ubile.
Pođite sa mnom Romi iz celoga sveta
Za Rome su putevi otvoreni
Sada je vreme, ustanite Romi svi,
Dići čemo se visoko ako se potrudimo
O Rome, O narode romski.
Verzija 2, koju je pevala Olivera Katarina:
Đelem, đelem lungone dromeja,
maladilem šukare Romeja
Đelem, đelem lungone dromeja,
maladilem šukare Romeja
Haj Romale, haj čavale
Haj Romale, haj čavale
Katar aven amare čavale
Andre care kathare bukare
Ala voliv laće kale jakha,
Kaj si kale sar duj kale drakha
Ćimdem laće lolo dikhlo tursko,
Kaj volivla ačhel latar pusto
Verzija 3, koju je pevao Šaban Bajramović:
Đelem djelem lungome dromenca
maladilem shukare romenca
aaaaaaj romale, aaaaaaj cavale 2x
alaj voliv lake kale jaka
kaj si gugle sar duj kale draka
aaaaaaj romale, aaaaaj cavale
kindem lake lolo diklo tursko
ni volil man asher latar pusto
aaaaaj romale, aaaaaaaj cavale
S. N.
