Niko ne želi da mu ljudi čine zlo – neka niko dakle ne čini ljudima zlo. Svako želi da mu ljudi čine dobro – neka svako dakle čini ljudima dobro. Svako želi da mu ljudi oproste kad zgreši – neka dakle i on oprosti ljudima kad ovi zgreše. Svako želi da se ljudi žaloste u njegovoj žalosti i raduju u njegovoj radosti – neka se i on žalosti u žalosti drugih ljudi i raduje u njihovoj radosti. Svako želo da ljudi reknu dobru reč o njemu, i da ga čestvuju, i da ga gladna nahrane, i bolna obiđu, i gonjena zaštite – neka dakle tako isto i on čini ljudima.
To važi kako za pojedince tako i za grupe ljudi, i za susedna plemena, narode i države. Kad bi ovo postalo usvojenim pravilom od svih staleža, naroda i država, prestala bi zloba i borba među staležima, prestala bi mržnja među narodima, i prestali bi ratovi među državama. Ovo je lek za sve te bolesti, i drugoga leka nema.“
Praznik Pokrova Presvete Bogorodice proslavlja se svakog 1. oktobra po julijanskom, odnosno 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru, i spada u praznike posvećene Presvetoj Bogorodici, kada vernici proslavljaju blagoslovenu Djevu Mariju, koja se udostojila da rodi Spasitelja svih Gospoda Isusa Hrista i koja je zaštitnica i pokroviteljica vascelog roda čovečijeg, i koja je, zbog svoje velike ljubavi i milosrđa, pokroviteljica, posrednica i zastupnica naša pred Bogom.
Na sećanje na događaj iz H veka u carigradskom hramu Vlaherna, za vreme vladavine vizantijskog cara Lava Mudrog (Filosofa), ustanovljen je praznik Pokrova Presvete Bogorodice. U severozapadnom delu Carigrada, kod Zlatnog roga, carica Pulherija, supriga cara Markijana, dala je da se sagradi Bogorodičin hram, a car Lav Veliki je pored hrama podigao manji hram u kojem je položena riza Presvete Bogorodice doneta iz Jerusalima 469. godine i čuvana u raskošnom kivotu obloženom zlatom i srebrom. Tog 1. oktobra 911. godine kraj kivota sa rizom Presvete Bogorodice služeno je svenoćno bdenije u čast Presvete Bogomajke i hram je bio pun ljudi, a među njima je bio i Sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem.
U četvrti sat noći pojavila se Presveta Bogorodica iznad naroda sa raspostrtim omoforom na rukama, kao da tom odećom pokriva narod. Bila je obučena u zlatokrasnu porfiru i sva je blistala u neiskazanom sjaju, dok su je okruživali apostoli, svetitelji, mučenici i device, i dugo se molila, dok su joj suze lile niz lice. Sveti Andrej, videvši javljanje Presvete Bogomajke, pokazao je rukom svom učeniku Epifaniju blaženom, i upitao ga je: „Vidiš li, brate Caricu i gospođu nad svim, kako se moli za sav svet?“ A Epifanije mu odgovori: „Vidim oče, i užasavam se!“ I zato se ovaj dan praznuje, kao podsetnik na događaj u Bogorodičinom hramu u Vlaherni pre jedanaest vekova i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice, kada god ga mi ištemo od nje, jer će nas uvek pokrovom svojim zaštititi i za nas se usrdno Bogu moliti.
