Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svakog 29. septembra po julijanskom kalendaru, odnosno 12. oktobra po gregorijanskom kalendaru, molitveno proslavljaju dan posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, poznat i kao Miholjdan. Prepodobni Kirijak Otšelnik, poznat i kao Sveti Kirijak Anahoret (grč. Κυριακός ο Αναχωρητής – od grč. ἀναχωρητής “anahoret”, “otšelьnik”, čovek koji se povukao od sveta, pustinjak, isposnik, usamljenik) rođen je 448. godine u Korintu od oca Jovana koji beše sveštenik i majke Evdokije, za vreme vladavine cara Teodosija Mlađeg. Vreme je provodio čitajući Sveto Pismo i još u mladosti postavljen beše za čteca Saborne crkve u Korintu, te kada mu je bilo 18 godina krenu u Jerusalim i poseti sveta mesta, a prezime u manastiru Svetog Siona, gde se poče podvizivati.
Potom ode u pustinju prepodobnom Jevtimiju, a zatim bi poslat kod Svetog Gerasima na reci Jordan, gde ostade u manastiru. Predan je bio molitvi i postu Sveti Kirijak, a nakon što se prepodobni otac Jevtimije upokoji, preseli se Kirijak u njegovu lavru u pustinji, gde se zavetovao na ćutanje. Posle nekog vremena preselio se u Sukijski manastir, gde ga primiše kao iskušenika i gde je obavljao sve poslove i dužnosti koje mu dadoše, a nakon četiri godine postaviše ga za đakona, a zatim kada mu beše 40 godina za prezvitera i kanonarha, te tako provede 18 godina.
Ali zažele da vodi strožiji život i napusti manastir kada mu beše 70 godina, te ode u pustinju, a sa njim pođe i jedan učenik i nastaniše se u pustinji Natufa. Činio je čudesa Sveti Kirijak i proču se među narodom kao veliki podvižnik, te mu mnoštvo naroda dolazaše što radi blagoslova, isceljenja, razgovora ili saveta.
Ali Sveti Kirijak nije želeo slavu, te se povuče još dublje u pustinju, zvanu Ruvi, i samoću, a verni narod ga i tamo pronađe, gde nastavi bolesne da isceljuje. Nemaše mira ni u pustinji Ruvi, prepodobni Kirijak nastani se u Susakim, pusto i zabačeno mesto gde ne beše ni jednog otšelnika, udaljenom od Sukijskog manastira. Ali nakon sedam godina koje provede prepodobni Kirijak u Susakimu nastade u tim krajevima glad i pomor, te ga monasi moliše da pređe kod njih u manastir. Prepodobni Kirijak se nastani u otšelničkoj pećini u kojoj je ranije živeo prepodobni Hariton u blizini manastira.
Borio se protiv Origenove jeresi prepodobni Kirijak, a kada vođe jeresi umreše i jeretičko društvo se raspade, te prestade progon pravoslavnih, u 99 godini prepodobni Kirijak opet ode u Susakim i tamo provede osam godina u molitvenom tihovanju. Ostade Sveti Kirijak do duboke starosti krupan i snažan, iako je bio u postu i bdenju, te se godinama hranio samo sirovim zeljem. I predano se borio za pravoslalje i protiv jeresi. Upokojio se 557. godine u manastiru Svetog Haritona u Jerusalimu, gde je i sahranjen, u 109 godini.
Tropar, glas 1.: Pustinjij žitelj i v tjalesi angel, i čudotvorec pokazalsja jesi bogonose oče naš Kirijače; postom, bdenijem, molitvoju nebesnaja darovanija prijim, iscjeljaješi nedužnija i duši vjeroju pritekajuščih k tebje. Slava davšemu tebje krjepost, slava vjenčavšemu tja, slava djejstvujuščemu toboju vsjem iscjeljenija.
(Tropar, glas 1.: Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo i čudotvorac, pokazao si se bogonosni oče naš Kirijače. Postom, bdenjem i molitvama, nebeske darove si primio, isceljujući bolesti onih koji ti sa verom dolaze. Slava Onome koji ti je dao snagu, koji te je proslavio i koji kroz tebe daruje svima isceljenje.)
Kondak, glas 8.: Jako pobornika krjepkago i zastupnika, čtušči tja svjaščenaja lavra vsegda, prazdnujet ljetne pamjati: No jako imjeja derznovenije ko Gospodu, ot vragov nahodjaščih sobljudi ni, da zovem ti: Radujsja, oče treblažene.
(Kondak, glas 8.: Kao moćnog zaštitnika i zastupnika, poštuje te sveštena tvoja lavra svagda, praznujući tvoje godišnje uspomene: Pošto imaš slobodu pred Gospodom, sačuvaj nas od đavola koji nas naladaju, da ti kličemo: Raduj se, oče, triblaženi.)
Snežana Nedić
