Tačno je tri godine od kako je mesto prvog čoveka policije upražnjeno. Konkurs za direktora raspisan je u oktobru ove godine, a u najuži krug ušlo je šest kandidata. Kada će doći do izbora nije poznato jer na to pitanje N1 nije dobio odgovor od MUP-a.
Od kako je krajem decembra 2021. godine Vladimiru Rebiću istekao mandat direktora policije, usred hapšenja Belivukove grupe, kao i afere oko prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nakon čega se ubrzo i penzionisao, mesto direktora stoji – prazno.
Redovni profesor Fakulteta bezbednosti Univeziteta u Beogradu dr Božidar Banović ranije je rekao za N1 da postoji više razloga koji su uticali na to da direktor policije ne bude izabran.
Najpre, kako je rekao, to su učestali izbori koji su dovodili do promene ministara, ali i odsustvo političke volje da se direktor izabere.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić početkom meseca je izjavio da je šest kandidata ostalo u proceduri izbora za novog direktora policije i da će se truditi da ta procedura traje kraće nego ranije.
Među kandidatima su, kako je rekao, a agencije prenele: Dragan Vasiljević, Veselin Milić, Dejan Luković, Zoran Šašić, Vesela Milovanović i Miljan Stanojević.
Konkurs je završen 12. novembra, na koji je stiglo 12 prijava, a MUP je ranije saopštio da je utvrđeno da njih šest nije ispunjavalo uslove.
Podsetimo, Aleksandar Vulin bio je na mestu ministra policije od 2020. do 2022. godine. Na njegovo mesto dolazi Bratislav Gašić koji je ministrovao do maja 2024. godine nakon čega je izabran Ivica Dačić.
Bez direktora – policija bila podložna različitim pritiscima i uticajima
Saša Đorđević iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala kaže za portal N1 da je u periodu bez direktora, policija bila podložna različitim pritiscima i uticajima, što je narušilo njen integritet.
„Imenovanjem direktora, policija bi trebalo da dobije lidera koji treba da vodi instituciju u pravcu profesionalizma i zakonitosti, dok građani dobijaju servis koji bi trebalo efikasnije da radi u njihovom interesu. Institucionalna struktura policije će biti jača, sa definisanim rukovodstvom koje može da preuzme odgovornost za donošenje odluka i njihovo sprovođenje“, dodaje Đorđević.
Kako kaže, novi direktor može inicirati reforme koje su neophodne za modernizaciju policije. Međutim, po dolasku na funkciju, suočiće se sa brojnim izazovima, smatra naš sagovornik.
„Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala zahteva odlučne korake za očuvanje integriteta institucija. Operativna nezavisnost mora biti prioritet, kako bi se policija zaštitila od političkih i kriminalnih uticaja. Sprovođenje reformi je neophodno za unapređenje profesionalizma i efikasnosti u radu. Povećanje transparentnosti i odgovornosti prema građanima ključno je za povratak poverenja javnosti. Nadam se da će novi direktor policije više komunicirati sa ljudima u zemlji. U svakom slučaju, direktoru je potrebna vizija reformatora i odlučnost da zaštiti zakonitost i sigurnost svih građana“, objašnjava.
(Ne)zavisan direktor
Sagovornici N1 ranije su govorili kako direktor policije mora da bude nezavisan u radu, kao i da nema mesta uplivu politike u rad policije.
Kako kaže Đorđević, on može biti nezavisan u radu ako ima podršku za profesionalno i zakonito vođenje institucije.
„Ipak, upliv politike je moguć, posebno povodom imenovanja. Da bi očuvao nezavisnost, direktor mora jasno postaviti granice prema političkim uticajima, dosledno primenjivati zakon i osigurati transparentnost u radu. Takođe, potrebno je unaprediti unutrašnju kontrolu i sarađivati sa nezavisnim nadzornim telima, kao što je državni revizor i ombudsman. Ključ je u jačanju integriteta policije i izgradnji poverenja javnosti kroz odgovorno i nepristrasno delovanje. Samo tako može se obezbediti efikasan rad Direkcije policije“, objašnjava.
Direktor kao reformator
Direktor kao reformator i zagovornik pravde, ističe naš sagovornik, može da ostvari značajan napredak, ali to zahteva podršku političkog vrha i institucionalnu autonomiju.
„Realizacija takve vizije podrazumeva borbu protiv korupcije, jačanje profesionalizma i modernizaciju rada policije. Ako bi to postigao, policija bi bila efikasnija, nepristrasna i transparentna, sa jačim poverenjem građana. Ipak, izazovi su brojni, uključujući političke pritiske i otpor unutar sistema. Ključ uspeha leži u integritetu direktora, hrabrosti za reforme i spremnosti da stavi pravdu i zakonitost iznad svega“, ocenuje.
Direktor policije je, prema važećem zakonu, faktički prvi operativac MUP-a, pod čijom direktnom komandom su sve policijske uprave u Srbiji kao i specijalne jedinice u okviru Direkcije policije kao što su SAJ, Žandarmerija i Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata.
Direktora policije postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, po sprovedenom javnom konkursu i na toj funkciji može biti imenovan najviše dva mandata.
Ko su kandidati?
Među šest kandidata za izbor direktora policije nalazi se:
Dragan Vasiljević
Ministar Dačić imenovao ga je kao nekoga ko će u najvećoj meri obavljati poslove direktora policije dok se ne izabere novi, zajedno sa ostalim pomoćnicima.
Danas je pisao da je Vasiljević završio Vojnu akademiju i svoju karijeru je počeo u Vojsci Srbije, ali je vrlo brzo prešao u MUP. Ima bogato iskustvo kao starešina. Prošao je skoro sve linije rada, od pomoćnika komandira stanice, pa sve do pomoćnika direktora policije.
Za Vasiljevića se može reći da nema afere i skandale iza sebe, pa ga ni to ne opterećuje kada je u pitanju izbor za direktora, pisao je Danas.
Dejan Luković
Dejan Luković, takođe je jedan od pomoćnika direktora policije, koji je pre toga bio komandant Žandarmerije u kojoj je radio još od 2001. godine.
On i dalje uživa veliki ugled u ovoj specijalnoj jedinici.
Veselin Milić
Prvi čovek beogradske policije. Upravo Milića, sadašnji ministar Ivica Dačić, pre izvesnog vremena naveo je kao deo ekipe koja sada vodi policiju. U Milićevoj karijeri je i da je bio u nemilosti vladajućih struktura u MUP u vreme državne sekretarke Dijane Hrkalović, piše NIN.
U MUP-u se zaposlio 1998. godine, a za pomoćnika komandira Policijske stanice Savski venac imenovan je 2005. Bio je i na mestu načelnika Odeljenja za obezbeđenje. Septembra 2013. postaje prvi put načelnik PU za Grad Beograd. U avgustu 2018. je smenjen, i prešao je na novu dužnost, savetnika predsednika Republike Srbije za borbu protiv korupcije i kriminala. Drugi put je postavljen za načelnika beogradske policije u novembru 2020. godine.
Zoran Šašić
Dugogodišnji inspektor i rukovodilac u Upravi kriminalističke policije i to Uprave za suzbijanje privrednog kriminala.
Za ovog kandidata mediji navode da ima profesionalan odnos prema poslu.
Vesela Milovanović
Načelnica Policijske uprave Smederevo, a u policiji je 22 godine. Široj javnosti je poznata po tome što je 2023. godine, prilikom pojavljivanja na jednoj televiziji, naopako zalepila srpsku zastavu (pa i činove) pa je ispalo da na levom rukavu uniforme zapravo nosi.
Miljan Stanojević
Trenutno je na mestu savetnika ministra, ima čin generala, a bio je na mestu načelnika Uprave granične policije. U njegovo vreme policija je presekla lanac krijumčarenja migranata kroz podzemne tunele na srpsko-mađarskoj granici. Poznat je i po verbalnim okršajima sa političarima desnice oko migranata kada je reagovao na tvrdnje da u Srbiju ulazi nekoliko stotina hiljada migranata, koji planiraju da se nasele i ostanu. Prema nikad dokazanim tvrdnjama razlog njegove smene nije u rezultatima koje je postizao već u sukobu sa Slobodanom Ćopićem, koji je bio šef Vulinovog kabineta, pisao je NIN.
Prvi direktor policije bio je Milorad Veljović koji je izabran 2006. godine. Na njegovo mesto, krajem 2016. godine, došao je Vladimir Rebić i na tom položaju bio do kraja 2021. godine.
MUP Srbije
S. M. S. n1
