U Srbiji danas svi plaćaju istu cenu struje. Od najbogatijih tajkuna do onih koji su na rubu siromaštva.
Upravo to je bio argument da Misija MMF-a u pregovorima sa Srbijom traži da Vlada odredi koji je to datum kada će u našoj zemlji da se ukine praksa vođenja socijalne politike kroz cenu struje. Tačnije, ideja je da cena kilovata koje isporučuje EPS bude tržišna, a da država pomogne samo onome ko tu cenu zaista ne može da plati.
Danas Mišković, Hamović, Matijević, Beko… plaćaju istu cenu kilovata kao i Miloš S. iz Vršca, o kojem je „Blic“ pisao i koji radi po 16 sati dnevno kako bi prehranio porodicu i izdržavao teško bolesnog sina.
– Cenu struje Vlada je delimično pretvorila u institut socijalne politike koji se izrodio u svoju suprotnost. Oni koji imaju najveće prihode po pravilu troše najviše struje, pa imaju i najveću korist od činjenice da svi potrošači subvencionišu cenu kilovata koja je ispod tržišne. Tako socijalnu zaštitu kroz cenu struje najviše koriste najbogatiji – kaže za “Blic” profesor Ljubomir Madžar.
Prema njegovim rečima, pitanja zaštite najsiromašnijih ne sme da se rešava preko bilo kog javnog preduzeća.
– Moguće rešenje jesu socijalne karte, mada se one baš i nisu pokazale kao uspešan recept. Taj sistem kod nas bi verovatno izrodio brojne prevare, zloupotrebe i korupciju – smatra Madžar.
Projekat izrade socijalnih karata počeo je prošle jeseni. Ta baza će, tvrde u Ministarstvu rada i socijalne politike, uticati da najsiromašniji imaju veća prava, a bogatiji veće obaveze. Ipak, posao ne može biti završen pre 2018. godine.
Za sada socijalno ugroženi mogu da dobiju status energetski zaštićenih kupaca. Po tom osnovu imaju pravo na minimalan broj kilovata besplatno, kao i mogućnost umanjenja računa za gas i grejanje. Međutim, sam postupak ostvarivanja tog prava je skup i komplikovan, a ne mogu da ga ostvare oni koji imaju iznad 10.000 dinara primanja po članu domaćinstva.
Loša poruka vlade za MMF
Odlaganje poskupljenja struje, prvog od zadataka na koje se Vlada obavezala MMF-u, nije dobar potez, kaže profesor Milojko Arsić. „To utiče na naš kredibilitet, ali i na mogućnost da kasnije odložimo neke mere. Mislim na otpuštanje 15 odsto zaposlenih u javnom sektoru“, kaže Arsić za „Blic“.
(blic)
