U pregovorima koji su na mnogim fakultetima pokrenuti sa studentima o načinu na koji se može spasiti tekuća akademska godina, pominje se opcija da se akademcima koji insistiraju na nastavku blokada omogući status mirovanja.
Zamrzavanje godine, kako studenti kolovijalno nazivaju tu meru, predviđeno je u Zakonu o visokom obrazovanju, ali se odobrava samo u specifičnim slučajevima u koje ne spada blokada rada visokoškolskih ustanova.
Zakon, naime, propisuje da se studentu, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza, u slučaju teže bolesti, upućivanja na studentsku praksu u trajanju od najmanje šest meseci, odsluženja i dosluženja vojnog roka, nege deteta do godinu dana života i posebne nege koja traje duže od detetove prve godine života, održavanja trudnoće i u drugim slučajevima predviđenim opštim aktom visokoškolske ustanove.
Takođe, studentkinji koja je u postupku biomedicinski potpomognutog oplođenja, na njen zahtev odobrava se mirovanje prava i obaveza u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.
Po aktuelnim propisima fakulteti ne mogu retroaktivno da odobre status mirovanja studentima koji od jeseni ne pohađaju nastavu zbog blokada, a takvu odluku mora da odobri Ministarstvo prosvete, ukazuju predstavnici akademske zajednice sa kojima smo razgovarali.
Mogućnost da se studentima omogući godina mirovanja pominje se i u Inicijativi za spas Univerziteta u Beogradu, o kojoj se trenutno debatuje na studentskim plenumima na fakultetima.
U tom dokumenti se, između ostalog navodi da je „u slučaju otpočinjanja nastave, Univerzitet u Beogradu spreman da pregovara sa predstavnicima Vlade Srbije i Ministarstva prosvete i o mogućnosti uvođenja statusa mirovanja za studente koji izraze želju za tim.
Kako se dodaje, krajnja procena bi bila izvedena na svakoj pojedinačnoj instituciji u skladu sa brojem zainteresovanih kandidata i finansijskim mogućnostima institucije.
„Univerzitet u Beogradu izmenom Statuta daje mogućnost da to urade i fakulteti (studentu koji je upisan u tekuću školsku godinu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza, u slučaju nemogućnosti ostvarivanja prava i obaveza definisanih studijskim programom usled okolnosti koje se nisu mogle predvideti, izbeći ili otkloniti, kao i u drugim opravdanim slučajevima)“, piše u Inicijativi.
Naši sagovornici sa Beogradskog univerziteta pojašnjavaju da status mirovanja ne bi tražili svi studenti, već samo oni koji misle da nastave sa blokadama, ali napominju da je u ovom trenutku nemoguće proceniti koliko bi takvih studenata bilo.
Kažu i da se studentu koji se opredeli za godinu mirovanja ne poništava ono što je do sada postigao i ostaje u istom statusu.
– Ono što su odslušali i položili se priznaje, nisu studenti kažnjeni da se vraćaju na početak, ali ono što nisu završili se prenosi u narednu godinu. Sigurno je da neće svi uzeti celu godinu mirovanja, jer je na nekim fakultetima prvi semestar maltene završen. Na nekim ustanovama je počela onlajn nastava, možda će se neko opredeliti da odsluša ono što mu je ostalo iz prvog semestra, a da drugi semestar sluša naredne godine. Svaki slučaj je pojedinačan i moraće da se rešava na fakultetima – navodi sagovornik Danasa.
Naši izvori pojašnjavaju da se suština mirovanja da se studentu to vreme ne računa u godine studija, jer po Zakonu o visokom obrazovanju, student ima rok za okončanje studija do isteka roka koji se određuje u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa, osim u slučaju studija uz rad.
Za sada je nepoznanica da li će budžetski studenti ako uzmu godinu mirovanja moći i dalje da stanuju u studentskim domovima.
Logika kaže da studentu koji miruje dom nije potreban, ali je aktuelna situacija specifična, budući da je nastava prekinuta zbog blokada.
Ako student, recimo, uzme mirovanje samo za drugi semestar, njemu dom neće biti potreban u prvom semestru iduće školske godine, ali je pitanje kako bi se vratio u drugom semestru. Treba imati u vidu i da dolazi nova generacija brucoša, za koje takođe treba obezbediti mesta.
U svakom slučaju pitanje domskog smeštaja će morati da se rešava dogovorom, kako studenti ne bi bili kažnjeni za svoj društveni aktivizam, ali ova pitanja prevazilaze okvir univerzitet i moraće da se rešavaju u dogovoru sa prosvetnom vlašću, kao i pitanja stipendija i broja ESPB poena za upis naredne godine.
Sve su to teme o kojima predstoje razgovori uprava visokoškolskih ustanova sa državom.
Foto: V. A,/Danas
Vesna Andrić Danas
