Стручњаци тврде да су претходни економски модели потценили утицај глобалног загревања – као и вероватне „ланчане поремећаје у снабдевању“.
Према новој студији, економски модели су систематски потцењивали колико ће глобално загревање утицати на богатство људи. Истраживање показује да ће просечна особа бити 40% сиромашнија у свету који се загреје за 4°Ц – скоро четири пута више него што су раније процене сугерисале, пише Гардијан.
Студија аустралијских научника наводи да ће глобални БДП по глави становника бити смањен за 16%, чак и ако се загревање ограничи на 2°Ц изнад прединдустријског нивоа. То је знатно више од претходних процена које су говориле о паду од око 1,4%, пише Гадијан.
Чак и ако владе широм света испуне своје краткорочне и дугорочне климатске циљеве, научници сада процењују да ће глобална температура порасти за 2,1°Ц.
Критике на рачун економских алата познатих као Интегрисани процењени модели (ИАМ), који се користе да усмере колико владе треба да улажу у смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, расту већ годинама. Сматра се да ти модели нису успели да обухвате велике ризике од климатских промена, нарочито екстремне временске догађаје.
Нова студија, објављена у часопису Енвиронментал Ресеарцх Леттерс, узела је један од најчешће коришћених економских модела и унапредила га климатским прогнозама како би се обухватио утицај екстремних временских појава на глобалне ланце снабдевања.
Др Тимоти Нил са Универзитета Новог Јужног Велса, вођа истраживања, рекао је да су истраживачи анализирали вероватни утицај глобалног загревања од 4°Ц – што многи климатски стручњаци сматрају катастрофалним за планету – и открили да би просечна особа у том сценарију била 40% сиромашнија. То се упоређује са само 11% сиромашнијим према моделима без унапређења.
Претходни економски модели који су „нехотице закључили“ да би и високи нивои глобалног загревања имали само умерен утицај на светску економију, имали су „дубоке последице на климатску политику,“ рекао је Нил.
Он је навео да су економски модели углавном узимали у обзир временске промене само на локалном нивоу, уместо да анализирају како екстреми попут суша или поплава могу пореметити глобалне ланце снабдевања.
„У топлијој будућности можемо очекивати ланчане поремећаје у снабдевању изазване екстремним временским појавама широм света,“ рекао је Нил.
Професор Енди Питман, климатолог са истог универзитета и коаутор истраживања, изјавио је: „Кључ је у екстремима. Није ствар у просечним температурама.“
„Преобликовање економских модела да узму у обзир временске екстреме и њихов утицај на ланце снабдевања делује као нешто што хитно мора да се уради, како би земље у потпуности могле да израчунају своје економске рањивости на климатске промене – и да ураде оно очигледно: смање емисије.“
Неки економисти тврде да би губици изазвани загревањем могли бити делимично ублажени у хладнијим регионима попут Канаде, Русије и северне Европе. Али Нил каже да ће глобално загревање погодити све земље, јер су светске економије међусобно повезане трговином.
Професор Френк Јоцо, стручњак за климатску политику са Аустралијског националног универзитета, који није учествовао у истраживању, рекао је да ИАМ модели претпостављају да ако климатске промене онемогуће неку активност, попут пољопривреде, у једном делу света, повећана производња ће се једноставно појавити негде другде.
„Због тога модели показују да климатске промене имају мали утицај на будућу светску економију, што је у супротности са науком о физичком утицају и нијансираним разумевањем међузависности у економији.“
Извештај из јануара Института и Факултета актуара – професије која стоји иза процене ризика за осигуравајуће куће и пензионе фондове – навео је да претходне економске процене ризика нису узеле у обзир стварне последице климатских промена као што су „тачке преокрета, екстремни догађаји, миграције, пораст нивоа мора, утицаји на здравље људи или геополитички ризици.“
„Блажи, али погрешни резултати могу додатно учврстити наратив да су ово споро напредујући ризици са ограниченим последицама, уместо озбиљних претњи које захтевају хитну акцију,“ наводи се у извештају.
Марк Лоренс, професор за климатске ризике на Универзитету у Аделаиди, који је претходно радио у финансијском управљању ризицима за велике институције попут Меррилл Лyнцх-а и АНЗ-а, рекао је да су резултати нове студије уверљиви.
„Ако ништа друго, верујем да би економски утицаји могли бити и гори,“ рекао је.
Лоренс је додао да је последица раскорака између модела и стварних климатских утицаја и то што су „потенцијалне економске користи од хитне климатске политике такође значајно потцењене.“
Andri wahyudi/Shutterstock
