Stručnjaci tvrde da su prethodni ekonomski modeli potcenili uticaj globalnog zagrevanja – kao i verovatne „lančane poremećaje u snabdevanju“.
Prema novoj studiji, ekonomski modeli su sistematski potcenjivali koliko će globalno zagrevanje uticati na bogatstvo ljudi. Istraživanje pokazuje da će prosečna osoba biti 40% siromašnija u svetu koji se zagreje za 4°C – skoro četiri puta više nego što su ranije procene sugerisale, piše Gardijan.
Studija australijskih naučnika navodi da će globalni BDP po glavi stanovnika biti smanjen za 16%, čak i ako se zagrevanje ograniči na 2°C iznad predindustrijskog nivoa. To je znatno više od prethodnih procena koje su govorile o padu od oko 1,4%, piše Gadijan.
Čak i ako vlade širom sveta ispune svoje kratkoročne i dugoročne klimatske ciljeve, naučnici sada procenjuju da će globalna temperatura porasti za 2,1°C.
Kritike na račun ekonomskih alata poznatih kao Integrisani procenjeni modeli (IAM), koji se koriste da usmere koliko vlade treba da ulažu u smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, rastu već godinama. Smatra se da ti modeli nisu uspeli da obuhvate velike rizike od klimatskih promena, naročito ekstremne vremenske događaje.
Nova studija, objavljena u časopisu Environmental Research Letters, uzela je jedan od najčešće korišćenih ekonomskih modela i unapredila ga klimatskim prognozama kako bi se obuhvatio uticaj ekstremnih vremenskih pojava na globalne lance snabdevanja.
Dr Timoti Nil sa Univerziteta Novog Južnog Velsa, vođa istraživanja, rekao je da su istraživači analizirali verovatni uticaj globalnog zagrevanja od 4°C – što mnogi klimatski stručnjaci smatraju katastrofalnim za planetu – i otkrili da bi prosečna osoba u tom scenariju bila 40% siromašnija. To se upoređuje sa samo 11% siromašnijim prema modelima bez unapređenja.
Prethodni ekonomski modeli koji su „nehotice zaključili“ da bi i visoki nivoi globalnog zagrevanja imali samo umeren uticaj na svetsku ekonomiju, imali su „duboke posledice na klimatsku politiku,“ rekao je Nil.
On je naveo da su ekonomski modeli uglavnom uzimali u obzir vremenske promene samo na lokalnom nivou, umesto da analiziraju kako ekstremi poput suša ili poplava mogu poremetiti globalne lance snabdevanja.
„U toplijoj budućnosti možemo očekivati lančane poremećaje u snabdevanju izazvane ekstremnim vremenskim pojavama širom sveta,“ rekao je Nil.
Profesor Endi Pitman, klimatolog sa istog univerziteta i koautor istraživanja, izjavio je: „Ključ je u ekstremima. Nije stvar u prosečnim temperaturama.“
„Preoblikovanje ekonomskih modela da uzmu u obzir vremenske ekstreme i njihov uticaj na lance snabdevanja deluje kao nešto što hitno mora da se uradi, kako bi zemlje u potpunosti mogle da izračunaju svoje ekonomske ranjivosti na klimatske promene – i da urade ono očigledno: smanje emisije.“
Neki ekonomisti tvrde da bi gubici izazvani zagrevanjem mogli biti delimično ublaženi u hladnijim regionima poput Kanade, Rusije i severne Evrope. Ali Nil kaže da će globalno zagrevanje pogoditi sve zemlje, jer su svetske ekonomije međusobno povezane trgovinom.
Profesor Frenk Joco, stručnjak za klimatsku politiku sa Australijskog nacionalnog univerziteta, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da IAM modeli pretpostavljaju da ako klimatske promene onemoguće neku aktivnost, poput poljoprivrede, u jednom delu sveta, povećana proizvodnja će se jednostavno pojaviti negde drugde.
„Zbog toga modeli pokazuju da klimatske promene imaju mali uticaj na buduću svetsku ekonomiju, što je u suprotnosti sa naukom o fizičkom uticaju i nijansiranim razumevanjem međuzavisnosti u ekonomiji.“
Izveštaj iz januara Instituta i Fakulteta aktuara – profesije koja stoji iza procene rizika za osiguravajuće kuće i penzione fondove – naveo je da prethodne ekonomske procene rizika nisu uzele u obzir stvarne posledice klimatskih promena kao što su „tačke preokreta, ekstremni događaji, migracije, porast nivoa mora, uticaji na zdravlje ljudi ili geopolitički rizici.“
„Blaži, ali pogrešni rezultati mogu dodatno učvrstiti narativ da su ovo sporo napredujući rizici sa ograničenim posledicama, umesto ozbiljnih pretnji koje zahtevaju hitnu akciju,“ navodi se u izveštaju.
Mark Lorens, profesor za klimatske rizike na Univerzitetu u Adelaidi, koji je prethodno radio u finansijskom upravljanju rizicima za velike institucije poput Merrill Lynch-a i ANZ-a, rekao je da su rezultati nove studije uverljivi.
„Ako ništa drugo, verujem da bi ekonomski uticaji mogli biti i gori,“ rekao je.
Lorens je dodao da je posledica raskoraka između modela i stvarnih klimatskih uticaja i to što su „potencijalne ekonomske koristi od hitne klimatske politike takođe značajno potcenjene.“
Andri wahyudi/Shutterstock
