Како климатске опасности поспешују једне друге и шта то значи за нашу будућност?
Да Ии ће после великих киша десити катастрофалне бујичне поплаве као недавно у Босни и Херцеговини или неке далеко мање разроне зависи од стање земљишта и облика терена.
Како пише Ана Вуковић-Вимић за портал клима 101, смртоносна талас за становнике Доње Јабланице, Фојнице, Коњица десио се услед јаке падавине, слабе инфилтрација воде у земљиште, великог нагиба терена и огољеног земљишта.
Овог пута Србија је остала у маргиналним областима које су захватали циклони, али само пар недеља раније, Европа је доживела екстремне падавине и поплаве много већих размера, услед олује Борис.
Овакви екстреми у различитим деловима Европе захтевају и другачији пристуо када је у питању одбрана.
Вуковић-Вимић указује да мере које се спроводе као заштита од искључиво једне опасности, попут суше могу имати супротан ефекат у случају догађаја као што су суше и интензивне кише.
„Удружена деловања климатских опасности су последица повећане варијабилности временских услова због климатских промена, и могу имати знатно веће последице од дејства само једне врсте есктремних временских услова“.
Она пише, да ако се уз то дода и неадекватно управљање земљиштем и водама, очекују нас високи ризици по здравље и безбедност становништва. Скорашњи догађај у Босни и Херцеговини, са више од 20 страдалих, показао је колико је опасно занемаривање растућих екстремних временских појава удружених са деградацијом животне средине.
Како би се дошло до адекватних мера заштите Вуковић-Вимић сматра да је важно укључивати увек најновија научна истраживања у овој области и имати блиску комуникацију са науком у креирању интервенција.
Она подсећа да смо „удружене ефекте на пољима Војводине могли смо чак и да видимо прошле године, када су се десиле прашинске олује, а затим и поплаве на њивама. Иако Србија препознаје растуће ризике од климатских опасности, не постоји адекватно спровођење мера, чак ни оних доказано успешних“.
То се посебно односи на последице удружених суша и падавина.
Проблем у препознавању растућих опасности од удружених ефеката постоји и на нивоу Уједињених нација, и то највише у оквиру спровођења активности Рио конвенција. У питању су три конвенције које се баве проблемима: климатских промена, деградацијом земљишта и проблемом очувања биодиверзитета.
Које су и колико брзо расту климатске опасности и климатска варијабилност у Србији градјани могу чак да прочитају и у Програму прилагођавања на измењене климатске услове, који је Влада Републике Србије усвојила у децембру 2023. године, а то значи да је ове појаве званично и усвојила као очекиване опасности у држави.
Међутим, упркос томе, не постоји адекватно спровођење мера које су до сада показале позитивне резултате. Важно је разумети да ће проблем удружених ефеката климатских опасности расти до половине 21. века и да је то наша нова реалност.
Главни недостатак у Србији и региону јесте управо запостављање улагања у институције које су кључне за безбедност људи у условима климатских промена, као што су Републички хидрометеоролошки завод и Агенција за заштиту животне средине.
Не треба заборавити да су проблеми са загађењем који постоје такође појачани услед последица климатских промена. Како треба да изгледају системи за праћење опасности и упозоравање људи, па и саму едукацију људи, може се видети управо ових дана када се Флорида спрема за удар урагана Милтон. За крај још један важан увид: такви системи захтевају далеко мања улагања него што су нас до сада коштале последице климатских промена.
AP Photo/Armin Durgut
