Kako klimatske opasnosti pospešuju jedne druge i šta to znači za našu budućnost?
Da Ii će posle velikih kiša desiti katastrofalne bujične poplave kao nedavno u Bosni i Hercegovini ili neke daleko manje razrone zavisi od stanje zemljišta i oblika terena.
Kako piše Ana Vuković-Vimić za portal klima 101, smrtonosna talas za stanovnike Donje Jablanice, Fojnice, Konjica desio se usled jake padavine, slabe infiltracija vode u zemljište, velikog nagiba terena i ogoljenog zemljišta.
Ovog puta Srbija je ostala u marginalnim oblastima koje su zahvatali cikloni, ali samo par nedelja ranije, Evropa je doživela ekstremne padavine i poplave mnogo većih razmera, usled oluje Boris.
Ovakvi ekstremi u različitim delovima Evrope zahtevaju i drugačiji pristuo kada je u pitanju odbrana.
Vuković-Vimić ukazuje da mere koje se sprovode kao zaštita od isključivo jedne opasnosti, poput suše mogu imati suprotan efekat u slučaju događaja kao što su suše i intenzivne kiše.
„Udružena delovanja klimatskih opasnosti su posledica povećane varijabilnosti vremenskih uslova zbog klimatskih promena, i mogu imati znatno veće posledice od dejstva samo jedne vrste esktremnih vremenskih uslova“.
Ona piše, da ako se uz to doda i neadekvatno upravljanje zemljištem i vodama, očekuju nas visoki rizici po zdravlje i bezbednost stanovništva. Skorašnji događaj u Bosni i Hercegovini, sa više od 20 stradalih, pokazao je koliko je opasno zanemarivanje rastućih ekstremnih vremenskih pojava udruženih sa degradacijom životne sredine.
Kako bi se došlo do adekvatnih mera zaštite Vuković-Vimić smatra da je važno uključivati uvek najnovija naučna istraživanja u ovoj oblasti i imati blisku komunikaciju sa naukom u kreiranju intervencija.
Ona podseća da smo „udružene efekte na poljima Vojvodine mogli smo čak i da vidimo prošle godine, kada su se desile prašinske oluje, a zatim i poplave na njivama. Iako Srbija prepoznaje rastuće rizike od klimatskih opasnosti, ne postoji adekvatno sprovođenje mera, čak ni onih dokazano uspešnih“.
To se posebno odnosi na posledice udruženih suša i padavina.
Problem u prepoznavanju rastućih opasnosti od udruženih efekata postoji i na nivou Ujedinjenih nacija, i to najviše u okviru sprovođenja aktivnosti Rio konvencija. U pitanju su tri konvencije koje se bave problemima: klimatskih promena, degradacijom zemljišta i problemom očuvanja biodiverziteta.
Koje su i koliko brzo rastu klimatske opasnosti i klimatska varijabilnost u Srbiji gradjani mogu čak da pročitaju i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Republike Srbije usvojila u decembru 2023. godine, a to znači da je ove pojave zvanično i usvojila kao očekivane opasnosti u državi.
Međutim, uprkos tome, ne postoji adekvatno sprovođenje mera koje su do sada pokazale pozitivne rezultate. Važno je razumeti da će problem udruženih efekata klimatskih opasnosti rasti do polovine 21. veka i da je to naša nova realnost.
Glavni nedostatak u Srbiji i regionu jeste upravo zapostavljanje ulaganja u institucije koje su ključne za bezbednost ljudi u uslovima klimatskih promena, kao što su Republički hidrometeorološki zavod i Agencija za zaštitu životne sredine.
Ne treba zaboraviti da su problemi sa zagađenjem koji postoje takođe pojačani usled posledica klimatskih promena. Kako treba da izgledaju sistemi za praćenje opasnosti i upozoravanje ljudi, pa i samu edukaciju ljudi, može se videti upravo ovih dana kada se Florida sprema za udar uragana Milton. Za kraj još jedan važan uvid: takvi sistemi zahtevaju daleko manja ulaganja nego što su nas do sada koštale posledice klimatskih promena.
AP Photo/Armin Durgut
